Karikature (italijanski:caricare-pretvarati,preterati) predstavljaju prikaze ljudi, političkih ili društvenih događaja kroz crteže, skečeve ili pomoću drugih tehnika crtanja. U osnovi svake karikature je preuveličavanje, ne I izvrtanje kaže Len Redman, kao I da to rade u dobrobit istine protiv onih koji je negiraju. One mogu biti različite od najekstremnijih preterivanja do običnih portreta.
Iako su prikazi ljudi često postojali u istoriji gde se javljaju još u starom Rimu, preko srednjeg veka pa do renesanse, karikature kakve danas poznajemo su počele da dobijaju sadašnji oblik dvadesetih godina 18. veka u Engleskoj kao reakcija na velike političke događaje pada berze 1720. I velikih skandala i daleko rasprostranjene korupcije. Tokom narednih nekoliko decenija one postaju sve popularnije I pa se javljaju prvi časopisi kao Britanski Pinč (1841.) I Francuski La Caricature (1830.) koji je tadašnjeg kralja Francuske Luja Filipa I predstavljao kao krušku koja se kasnije često poistovećivala sa njim, malo kasnije je zabranio njegovo izdavanje kao I sličnih prikaza kralja.
Tokom daljeg razvoja karikatura sve više javlja nova vrsta karikatura –politička karikatura. Ona predstavlja javne ličnosti u kojem autori iskazuju svoje lično mišljenje, oni to rade na dnevnoj bazi pri čemu se izjašnjavaju o aktuelnim temama. Kombinuju različite stilove karikatura kao I humor,satire I hiperbolu kako bi privukli pažnju na važna pitanja u društvu ili otkrili neke manje poznate stvari.
Mogu biti izgrađene I oko neki uobičajenih metafora koje sugerišu na neku državu, društvo ili grupu ljudi koja je specifična po nečemu kao Ujka Sem (metafora za Ameriku),slonovi I magarci za američke partije, Marian za Francusku itd…
One su danas neizostavni deo novina, ali uvek mogu da budu kontraverzne I sa stanovništva samog izdavača budući da pokreću nove teme I izazivaju jake reakcije u društvu . Francuski časopis Charlie Hebdo je više puta bio meta napada I oštrih reakcija različitih grupa koji su se loše završavale.
Karikature mogu da razumeju svi ljudi bez obzira na na to da li su političli pismeni ili ne, I kao takve će opstati u savremenom globalizovanom društvu bez obzira na reakcije društva kao I da uvek postavlja ista pitanja I da otvara nova.
Autor: Bogdan Poledica
