Vojislav Šešelj je rođen u Sarajevu 1954. godine. Kao političar, osnivač Srpske radikalne stranke, najmlađi doktor pravnih nauka u bivšoj SFRJ, bivši potpredsednik Vlade Srbije i bivši narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vojislav Šešelj je definitivno obeležio srpsku političku scenu!
Otac mu je bio kondukter, a majka domaćica. Prva njegova supruga bila je Vesna Tunić sa kojom ima sina Nikolu. Nakon razvoda sa prvom suprugom, Vojislav Šešelj se zabavljao sa pevačicom Vesnom Vukelić Vendi, koja je u to vreme imala samo 19 godina. Šešelj ju je opisivao kao veoma inteligentnu, što ga je i privlačilo, ali su im se putevi razišli. Druga supruga ovog političara je Jadranka Šešelj sa kojom ima tri sina, Aleksandra, Mihaila i Vladimira.
Zanimljiva je činjenica da mu je dva jedina unuka od najstarijeg sina krstio Tomislav Nikolić.
Vojislav je nakon osnovne škole upisao gimnaziju. Kada je imao 17 godina, učlanio se u Savez komunista Jugoslavije, ali je ubrzo napustio ovu političku stranku.
Pravni fakultet u Sarajevu je završio za samo dve godine i osam meseci. 1977. godine je magistrirao na temu „Marksistički koncept naoružanog naroda“. 1979. godine je odbranio doktorsku disertaciju na temu „Politička suština militarizma i fašizma“ i sa 25 godina je postao najmlađi doktor nauka u SFRJ. Od 1981. do 1984. godine je bio asistent profesora na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.
Sukobio se sa političarem Brankom Miljušom. Tvrdio je da je Brankov doktorat plagijat, ali pošto su njega štitili vodeći ljudi Saveza komunista Bosne i Hercegovine, Vojislav je 1984. godine izbačen sa Fakulteta i osuđen na 8 godina zatvora. Zbog brojnih protesta i peticija, Vrhovni sud SFRJ mu je smanjio kaznu na 2 godine. Vojislav je štrajkovao glađu i šest meseci je proveo u samici, ali nakon 22 meseca je oslobođen.
Učlanio se u Udruženje književnika Srbije i počeo je da piše i objavljuje knjige.
Srpski književnik i političar Vuk Drašković mu je postao kum i prijatelj, ali kasnije su se udaljili.
1990. godine ga je Momčilo Đujić proizveo u čin srpskog četničkog vojvode, ali osam godina kasnije mu je oduzeo ovu titulu, mada se on i danas predstavlja kao vojvoda. Vojislav se prvo zakleo da će služiti kralju i otadžbini, a onda je za sebe rekao da je republikanac.
U februaru 1991. godine je osnovana Srpska radikalna stranka (SRS) i Vojislav je postao njen predsednik. Ubedljivo je pobedio protivkandidate među kojima je bio i književnik Borislav Pekić.
Zalagao se za stvaranje Velike Srbije čija bi granica na zapadu bila geografska linija Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica.
U to vreme je sa svojim radikalskim timom, između ostalih i sadašnjim predsednikom SNS i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, obilazio ratišta po Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. U govorima je obećavao ne samo odbranu tadašnjih, nego i proširenje teritorija Srba u Bosni i Hrvatskoj. Vreme je pokazalo da je mnogo zemlje izgubljeno, ljudi proterani, a naselja spaljena, većinski u akcijama vojske Hrvatske. Od tada se uz Šešelja i radikale lepi rečenica da „gde su oni branili srpstvo, tu Srba više nema“.
Srpska radikalna stranka sa sloganom „Mi dolazimo“ ulazi u vlast 1998. godine, a njihovu vlast obeležili su Zakon o Univerzitetu i Zakon o informisanju.
Zakon o Univerzitetu gušio je autonomiju na Univerzitetu u Beogradu, omogućio proterivanje nepoželjnih profesora, postavljanje političkih kadrova na mesta dekana i doveo do ozbiljnih sukoba, protesta i prebijanja studenata.
Zakon o informisanju, poznatiji kao „radikalski zakon“, predviđao je drakonske novčane kazne za medije koji nisu poslušni vlasti. Slaba optužba mogla je da dovede do bankrota neke medijske kuće, što se i dešavalo.
Posle demokratskih promena 2000. godine, Šešelj ostaje usamljeni zastupnik pre-petooktobarske Srbije i nacionalnih struja. Dobrovoljno, neposredno pred ubistvo premijera Srbije Đinđića, 2003. godine odlazi u Hag gde mu se sudi za dela tokom devedesetih godina sa fokusom na ratno huškanje.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (Haški Tribunal) optužio je u januaru 2003. Vojislava Šešelja da je podsticao zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Optužen je da je „govorima i izjavama doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedene zločine“.
Od njenog podizanja, 15. januara 2003. godine, optužnica je menjana u šest navrata, a poslednji put 10. novembra 2008. godine.
Samo suđenje neki nazivau farsom, ali se umeće i pravna veština Šešelju moraju priznati. Prenos suđenja bio je prava zabava, a snimci na Jutjubu u kojima Šešelj nadmudruje čitavo veće suda u Hagu imaju milione pregleda. Šešelj je pušten iz Haga 2014. godine, kako je navedeno iz medicinskih razloga.
Haški tribunal je 31. marta 2016. izrekao oslobađajuću prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju, bez njegovog prisustva, po svih devet tačaka optužnice koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH i proterivanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci devedesetih godina prošlog veka. Šešelj po presudi nije ratni zločinac.
Ostatak života i rada Vojislava Šešelja je već bliska prošlost kojoj smo svi svedoci i koju ćemo ocenjivati kada se stvori dovoljna vremenska distanca.
Glasnogovornik službe, haški optuženik, simbol devedesetih i maestralni um i pravnik, sve je to Dr Vojislav Šešelj.
Autori: Ognjen Jorgić i Jelena Dinić
Šešelj najavljuje ubistvo Zorana Đinđića:
Šešelj nadmudruje Hag:
