Rođendan prve dame Amerike – Elenor Ruzvelt

Društvo

„Budućnost ostaje onima koji veruju u lepotu svojih snova“ i „Teško je podneti neuspeh, ali još teže nikada ne pokušati uspeti“ samo su neki od mnogobrojnih stavova Elenor Ruzvelt, prve dame i supruge predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Frenklina Ruzvelta.

Rođena je 11. oktobra 1884. godine u Njujorku, detinjstvo je provela sa bakom jer su joj roditelji rano preminuli, nije imala mnogo prijatelja. Sa 15 godina, baka je poslala u jedan internat u Londonu, zbog čega je bila uplašena, ali je tamo naučila mnogo toga o životu. Pri povratku u SAD, upoznaje Frenklina Ruzvelta koji joj je zapravo daleki rođak. Venčavaju se 17. marta 1905. godine. Imali su šestoro dece: Anu, Džejmsa, Frenklina, Eliota, Frenklina Mlađeg i Džona.

 Bavila se humanitarnim radom i aktivno učestvovala u politici, zalagala se za siromašne, jednakost crne i bele rase. Frenklin ostvaruje svoju najveću želju i postaje američki predsednik, 4. marta 1933. godine a Elenor prva dama, čiji je zadatak bio da organizuje razne proslave za ljude iz sveta politike.

Na početku njegove karijere, Amerika je bila u teškoj situaciji, nije bilo hrane ni posla pa je Elenor odlučila da u tom periodu proputuje da bi videla kako ljudi žive, gde je pomoć najpotrebnija i na taj način pomogla svom mužu koji je tada već bio u invalidskim kolicima.

Za vreme Drugog svetskog rata, u napadu japanske ratne avijacije na Perl Harbor, sve vreme je radila u Crvenom krstu, takođe i putovala po Americi i Evropi, pomagala ranjenim i bolesnim ljudima.

Frenklin Ruzvelt preminuo je 12. aprila 1945. godine a Elenor i dalje nastavlja da se bavi humanitarnim radom, postaje predsednik odbora Ujedinjenih nacija za prava čoveka i do svoje smrti nastavlja da se bori za ljudska prava i ravnopravnost. Sedmog novembra 1962. godine preminula je u Njujorku.

Vodeći se rečenicama “Život treba živeti, i čuvati znatiželju. Čovek ne sme, ni pod kakvim izgovorom, odustati od života” ostavila je iza sebe nekoliko knjiga, među kojima su „Moj dan“, „Učiš kroz život“, “Ovo je moja priča“, „Autobiografija“ i “Ono što ću pamtiti“.

Autor: Aleksandra Pavlović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *