Danas, 10. oktobra, obeležava se Dan mentalnog zdravlja. Polje koje je do pre svega par godina bilo zanemarivano. Ova godina nas je naučila koliko je ono važno i koliko pitanje „kako si“ mora da postane svakodnevnica.
Mentalno zdravlje je stanje blagostanja u kome osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresovima svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu.
Zaštita i očuvanje mentalnog zdravlja obuhvataju sve mere i aktivnosti usmerene na uspostavljanje i održanje psihičkog blagostanja. Te mere su vezane za promociju i unapređenje mentalnog zdravlja, kao i prevenciju koja obuhvata rano prepoznavanje, lečenje i rehabilitaciju poremećaja ponašanja i duševnih/mentalnih poremećaja.
Na današnji dan treba se zapitati kako se odnosimo prema mentalnom zdravlju ljudi oko nas ali i kako se odnosimo prema sebi. Jedna od četiri osobe ima problema sa mentalnim zdravljem i uglavnom je za nas njihova bolest nevidljiva. Ako nam to nije dovoljan razlog da pazimo kako se ophodimo prema drugima, šta jeste?
Danas je pravi dan da shvatimo da problem postoji i da se većina ljudi sa tim problemom bore sami. Pojedincima i odgovara da se sami bore sa svojim problemima, ali čoveku je potreban čovek, podrška je besplatna i korisna je svima. Ako sami ne možete nekome da pružite podršku ili ne znate kako uvek možete da se konsultujete sa stručnjakom ili samo popričate sa osobom koja ima problem. Ponekad je dovoljan jedan razgovor da nekome ulepšate dan. Danas, 10. oktobra, pa nadalje postavite sebi cilj da svakog dana porazgovarate, makar na pet minuta sa vama bliskom osobom, ili sa samim sobom. Proverite da li ste dobro, proverite, zastanite i shvatite da je okej i da ne budete. Vidite kako je vama bliskima i potrudite se da budite nežni prema njima, prema prijateljima, prema strancima jer ni sami nekad ne znamo šta se tu krije.
Sem načina na koji se ponašamo prema drugima moramo paziti i na to šta izgovaramo i u kom kontekstu. Konstatacije kao što su „upao sam u depru“, „depresivna sam“ i „ubiću se“ dovele su do upitnog značenja samih termina koji se koriste. Ljudi su prestali ozbiljno da smatraju depresiju jer je došlo do izlizanosti samog termina. Previše koristimo reči koje ne znamo šta znače jer možda zvuče „kul“. Vremenom to dovodi do premalo posvećene pažnje problemu kada se on zapravo i pojavi.
Depresija se definiše kao stanje neraspoloženja i averzije (otpora) ka bilo kojem vidu aktivnosti. Depresija utiče na misli osobe, njeno ponašanje, osećanja i poželjnost u društvu. Spada u grupu poremećaja raspoloženja i može dovesti do ozbiljnih problema, od prejedanja do gubitka apetita, potištenosti, smanjenja aktivnosti ali i gubitka volje za životom. Osobi kojoj se to dešava nećemo pomoći tako što ćemo se igrati sa terminima i ispitivati je o simptomima, to je posao doktora, ali zato možemo biti tu jer je nekad samo to dovoljno.
Hajde da od danas budemo tu, da budemo prisutni i slušamo, da pazimo šta pričamo i da ne zanemarujemo kako se osećamo. I ako vam je potrebna pomoć ili vam treba neko da popričate uvek možete nazvati Centar Srce na besplatan broj telefona 0800/300 303. Budimo tu i čuvajmo zdravlje zajedno.
Autor: Aleksandra Jelesijević
