Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara (ili samo Če), bio je jedan od uticajnijih ličnosti 20. veka. Veliki marksistički revolucionar, saveznik Fidela Kastra, ikona moderne kulture, ali i lekar, pisac, gerilski vođa, diplomata i vojni teoretičar!
Rođen je 14. juna 1928. godine u Argentini. Odrastao je u dobrostojećoj porodici špansko-irskog porekla. Sa dve godine ustanovljeno je da boluje od astme, i pošto mu lečenje nije pomoglo, jedino rešenje je bilo da se porodica iseli iz vlažnog Buenos Ajresa, u unutrašnjost zemlje – Kordobu.
Ernesto se pored bolesti, još kao mali, pokazao kao dobar sportista. Igrao je fudbal, golf i ragbi i često je voleo da pliva. Nakon završetka gimnazije, vraća se u Buenos Ajres gde upisuje studije medicine – 1948. godine. Dok je studirao, dobio je poziv za vojnu regrutaciju, međutim vojna komisija ga je ocenila kao mladića delikatnog zdravlja sa hroničnom astmom. Ernesto je bio jako inteligentan. Za tri godine on uspeva da završi fakultet, ali odlučuje da to neće biti njegov životni poziv. Seda na motor i upušta se na put oko sveta. Još tokom studija obilazio je argentinske provincije, da bi 1953. godine obišao Čile i Peru, a 1954. – Boliviju, Venecuelu, Ekvador i Gvatemalu, gde i upoznaje svoju buduću suprugu – Hildu Gadea. Naredne 1955. godine u Meksiku se sreće sa izgnanicima sa Kube, među kojima upoznaje i Fidela Kastra. Ernesto je znao da je ova revolucionarna borba Kubanaca to što je tražio, i zbog toga odmah potpisuje učlanjenje u pokret “26.jul” i dobija nadimak Če. Nakon učlanjenje u ovaj pokret, Če postaje Kastrov vojni savetnik i igra ključnu ulogu u gerilskom ratu protiv kubanskog diktatora Flugensija Batiste. Kastro je uspeo da zbaci Batistu sa vlasti, a Če je postao predsednik Nacionalne Banke Kube, ministar industrije i upravnik zatvora La Kabanja.
Foto: imdb.com
Če je bio veliki protivnik politike Sjedinjenih Američkih Država, pa je sledio primer Kastra, koji je naginjao ka Sovjetskom Savezu. Bio je posvećen i odlučan i dobio je poziciju komadira pobunjenika, što je shvatio veoma ozbiljno. Međutim, posle neuspešnih reformi i posrnuća kubanske ekonomije, Če se često svađao sa ostalim kubanskim liderima. Posle nekoliko godina došao je i na ideju da se revolucija proširi i na ostale delove sveta, ali 1965. godine, Kastro je objavio da je Če napustio Kubu.
Foto: sni.ps
Nakon napuštanja Kube, on odlazi sa grupom kubanskih saboraca u Kongo (Afrika), gde pokušava da obuči pobunjenike za gerilski rat, protiv tadašnjeg diktatora Moiz Čombe. Godinu dana se nije znalo gde je Če, čak su se javile i pretpostavke da ga je Kastro sklonio sa političke scene i likvidirao zbog teških govora uperenih ka SSSR-u. Međutim, posle neuspele pobune u Africi, u tajnosti se 1966. godine vraća na Kubu.
Nije ga dugo držalo mesto. Ubrzo nakon povratka iz Afrike, on odlučuje da se uputi u Boliviju, nakon velikih priprema na Kubi. On je sa izmenjenim fizičkim izgledom, granicu prešao sa lažnim pasošem, pod imenom Adolfo Mena Gonzales. Stigao je u ustaničku bazu Njankauasu, gde ga je sačekala mala grupa kubanskih gerilaca sa spremnim terenom za vojne vežbe. Nakon dva meseca, 31. decembra, u bazu dolazi generalni sekretar Komunističke partije Bolivije – Mario Monhe. Međutim, dogovor nije postignut i Če je dalje morao sam da nastavi pobunu. Da bi nesreća bila još veća, vlada Bolivije i Vašington, saznali su da je Če sa lažnim pasošem prešao granicu i da se nalazi u Boliviji, i tada počinje njegov kraj. Nakon nekoliko vatrenih okršaja između Čeovih gerila i vladinih trupa, Če je shvatio da stvari izmiču kontroli i od velikog stresa, naglo je smršao 20 kilograma. Tada su krenuli i sve češći napadi astme, a ljudi su polako krenuli da ga izdaju i da sarađuju sa vlastima. U lovu na Gevaru, učestvovala je i specijalna trupa iz sastava osme divizije bolivijske armije, sa pukovnikom Hoakinom Zanteno Anajom. Komandant zelenih beretki, bio je pukovnik Andreas Selić (jugoslovenskog porekla), koji je vodio operacije na samom terenu.
Kod sela La Igera, 8. oktobra, posle kratkog vatrenog okršaja, bolivijska vojska uhvatila je iz zasede Če Gevaru, koji nije mogao da se brani jer je bio ranjen u nogu. Vest o hvatanju tri gerilca – Če Gevare, Vili Kuba i Huana Pabla Čanga je brzo stigla do pukovnika Zantena, uz šifrovanu poruku „imamo tatu u rukama“. Dok su isčekivali nadležne da dođu, prebacili su vođu pobune u obližnju školu. Prvi je pristigao pukovnik Selić, a zatim agent CIA (kubanskog porekla), Feliks Ramos Medina.
I nakon hvatanja Če je ostao pri svome, i odbijao je da sarađuje. Vozač helikoptera koji ga je prevozio, Haime Nine de Guzman, rekao je da je Če izgledao katastrofalno i da se na kraju čak i sažalio, i dao mu duvan za lulu. Za izvršenje njegovog pogubljenja izabrana je zelena beretka i narednik Mario Teran. Nije poznato da li se sam prijavio ili su ga oni odredili, ali se zna da mu je Feliks Rodrigez dao instrukcije da ne puca u glavu!
Postoji više verzija o tome, koje su bile njegove poslednje reči. Po knjizi Borislava Lalića – „Če Gevara – život, smrt, legenda“, poslednje reči bile su „Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka”. Dok, Džon Li Anderson u knjizi “Če Gevara – revolucionarni život”, tvrdi da su njegove poslednje reči „Pucaj, kukavico. Ubićeš samo čoveka”. Nažalost, upucan je i u desnu i u levu stranu grudnog koša, u desno rame, u stomak i na kraju u vrat.
15. oktobra 1967. godine, Kastro je obavestio javnost o Če Gevarinoj smrti i objavio tri dana žalosti. Bolivijska vojska nije htela da objavili da li su ga sahranili ili kremirali, a bolivijski lekari su mu amputirali šake, koje su stavili u formaldehid i poslali u Buenos Ajres na identifikaciju, preko otiska.
30 godina kasnije, dok je Džon Li Anderson pisao knjigu o Gevari, penzionisani general – Mario Vargas, ispričao mu je da je Gevara sahranjen kod stare aerodromske piste u Valje Grandeu, gde je međunarodni tim istraživača (kubanski geolozi i argentinski forenzičari) kopao preko godinu dana, i pronašao ostatke 7 tela, uključujući i jedno telo bez šaka. Nakon provere zuba, koji su se savršeno poklapali sa Če Gevarinim otiscima koje je napravio pre odlaska u Kongo, navodno je utvrđeno da to jeste on. Međutim, u vreme tog iskopavanja oglasio se i Gari Prado, general u penziji, koji je tvrdio da je to sve velika laž i da je on ustvari kremiran, a da je to telo bez šaka ustvari telo njegovog gerilca – Hoakina. Bilo kako bilo, ostaci za koje se smatraju da su od Če Gevare, zajedno sa ostalih 6 tela, sahranjeni su uz vojne počasti u izgrađenom mauzoleju, u kubanskom gradu Santa Klara.
Foto: pinterest.com
Danas se navršavaju tačno 53 godine od kada je pogubljen jedan od najvećih revolucionara 20. veka. Mnogo decenija kasnije, Ernesto Gevara de la Serna, ostao je velika inspiracija mnogima generacijama, i kako Nelson Mandela voli da kaže “on je bio inspiracijom za svakog čoveka koji voli slobodu”!
Autor: Iva Oluić
