Koliko smo konstantno pod budnim okom kamera govori i činjenica da i obični građani mogu biti novinari, tačnije foto-reporteri sa svojim pametnim telefonima i društvenim mrežama.
Olakšani i brz protok informacija je omogućio ljudima da i onda kada nemaju zvanje i znanje iz novinarskog posla, mogu da se nadju u toj ulozi. I to apsolutno nije ništa novo i neobično, s obzirom da smo u veku inovativnih i pametnih tehnogija, kao i hiperprodukcije.
Koliko to ide na uštrb ili u korist novinara je pitanje individualne percepcije.
U većini slučaja će fotografija ili snimak građana novinaru poslužiti za senzacionalnu vest.
Jedan od primera o čemu vam upravo govorim je i skorašnji primer snimka na kome majka romske nacionalnisti fizički slostavlja dete. Snimak se pojavio na društvenim mrežama, kao i apel za prijavu. I ubrzo je majka po nalogu Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu uhapšena zbog sumnje da je izvršila nasilje u porodici, i zapuštanje i zlostavljanje svog sedmomesečnog deteta.
U ovakvim situacijama blagovremeno reagovanje, kao i prenos brzih informacija putem društvenih mreža i te kako korisno.
Ali takodje bih želela da ukažem i na onu negativnu stranu, a to je upravo drugi slučaj nestale devojke iz Batajnice koji je takođe preplavio društvene mreže.
Pored apela i poziva na pomoć kako bi se pronašla devojka, kao pozitivne strane uticaja prenosa brzih informacija putem interneta, negativna konotacija se ogleda u potpunoj slobodi i davanju za pravo, komentarisanje i nagadjanje ishoda same situacije, kao i uzroka i posledica nestručnih ljudi odnosno građana.
Niko ne može u potpunosti ograničiti slobodu pisane reči na društvenim mrežama (osim odredjenih politika društvenih mreža koje ograničavaju i ukidaju sadržaj diskriminacije, nasilja, vređanja…), s toga je i jako teško ograničiti i ljudsku glupost.
Jedan od komentara je bio: “Vidite kako je plava i isfenirana. Nije toj ništa“,
a pregršt pogrdnih komentara kojih je bilo na zavidnom nivou ne bih želela da ističem i dajem im za pravo, a možda i dodatno pokretanje istih.
Svest i razum (zdrav razum) su jedno od stavki koje nas razlikuju od čopora ili krda životinja, ali pitanje slobodnog govora i volje bi trebalo da se nađe u uzročno-posledičnoj vezi sa pitanjem zdravog razuma.
Svesni smo sve veće modifikacije i napredovanja tehnologija, koliko nas ono ujedno i povezuje, ali i otuđuju i koliko je važno pre nego što delate, da nadjete uporište u razumu svog delanja, jer svaka reč može dovesti do određenih posledica, bilo negativnih ili pozitivnih.
Autor: Teodora Boškovski
