Na današnji dan Srbija je dobila jednog od najvećih naučnika i pronalazača. Mihajlo Idvorski Pupin rođen je 1854. godine u Idvoru, naselju u Južnobanatskom okrugu.
Dolazi iz siromašne porodice i kako se govorilo, otac Konstantin i majka Olipijada savetovali su ga da izuči neki zanat, ali on je sam izlaz iz bede video u znanju i školovanju.
Završio je osnovnu pravoslavnu školu u Idvoru i Nemačku osnovnu u Perlezu. 1896. upisao je gimnaziju u Pančevu.
U školi u početku nije bio toliko dobar učenik, jer je pored škole radio razne poslove kako bi pomogao porodici. Zbog njegovog vedrog duha i široke duše mnogi su ga zavoleli pa je tako uz pomoć sveštenika Vase Živkovića
i nastavnika Kose dobio stipendiju.
Postao je član pokreta “Omladina srpska“, koja je imala česte sukobe sa nemačkom policijom, te nam je jasno koliko je samo imao problema sa nemačkim dečkom zbog svog porekla.
- 1874. godine preminuo mu je otac Konstantin, te je zbog loše porodične situacije morao da prekine školovanje.
Pogođen očevom smrću, Mihajlo prodaje sva svečana odela i knjige, te kupuje brodsku kartu od Hamburga do Njujorka.
Putovao je 14 dana i 13 noći.
Dani u Americi nisu bili laki, radio je teške fizičke poslove i svaki dolar je štedeo za školovanje.
Učio je engleski, grčki i latinski jezik u Kuperovoj biblioteci i upisao se u Kuperovu večernju školu.
Kako je vreme odmicalo, Pupin je pokazao veliko interesovanje za elekticitet i ogromno znanje iz prirodnih nauka. - 1879. uspeo je da upiše Kolumbija Koledž u Njujorku i dobije njihovu stipendiju.
U mladom Pupinu prepoznat je ogroman potencijal i odstupanje od tadašnje omladine. - 1883. godine stiče diplomu Univerziteta Kolumbija i dobija stipendiju od 500 dolara kao najbolji učenik.
Novac je iskoristio kako bi posetio majku posle punih 11 godina.
Naredne dve godine se školovao na Univerzitetu Kembridž u Ujedinjenom Kraljevstvu, a odlični rezultati iz matematike i fizike doneli su mu stipendiju. - 1885. godine započeo je studiranje na univerzitetu u Berlinu, eksperimentalne fizike kod profesora Henriha fon Helmholca, jednog od najznačajnijih naučnika 19. veka, koji mu je bio mentor.
- 1889. započeo je karijeru nastavnika na Univezitetu Kolumbija i tu je radio punih četrdeset godina.
Kao veliki obožavalac elektriciteta i veliki znalac prirodnih nauka, pronašao je električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Plant se kasnije pridodao kompaniji Markoni.
Pupin je za svog života ostavio 35 patenata. Od toliko veoma vrednih patenta, svakako je jedan od najznačajnijih najpoznatiji metod za povećanje dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova u telekomunikacijama – “pupinizacija’’.
Njegov doprinos ovom svetu je ogroman i veoma jedinstven po sposobnosti.
Otvorio je nove puteve nauke i stvorio mnoge brilijantne umove.
Autor: Milica Ognjenović
