„Prioriteti spoljne politike Srbije dvadeset godina od demokratskih promena – evroatlantske integracije, Rusija ili put svile?“.
Institut za evropske poslove uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije i Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu organizovao je debatu na Dorćol Platz-u, čija je tema bila ,,Prioriteti spoljne politike Srbije dvadeset godina od demokratskih promena – evroatlantske integracije, Rusija ili put svile?“.
Uvodnim rečima obratio se direktor instituta, Naim Leo Baširi, koji se osvrnuo na istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i Evropske unije, kao i stavova građana Srbije prema Rusiji.
Prema tom istraživanju mogao se primetiti blagi pad procenata građana koji se protive članstvu Srbije u NATO-u. Iako broj onih koji članstvo podržavaju, ne prelazi 12%, dok je zabrinjavajuči podatak da se podrška članstvu EU smanjuje tokom poslednih pet godina (49%), istakao je Baširi.
,,Uticaj Rusije je posebno primetan u poslednjih deset godina, a Kina je izronila kao važna ekonomska i posledično politička figura’’, rekao je Baširi.
Na pitanja poput da li smo pre 20 godina očekivali i želeli da budemo tu gde smo danas, kao i da li diplomatija i dalje ima četiri stuba ili su sva četiri urušena, govornici su izneli svoje stavove, ali i diskutovali o evroatlantskim integracijama, kakva je saradnja sa Rusijom, kao i koju ulogu zauzima Kina u Srbiji.
U ulozi moderatora bila je novinarka Olja Bećković.
Miloš Nikolić, politikolog, predsednik Libeka , je sveo spoljno političke prioritete na jedan faktor, a to je reintegracija Srbije u međunarodne institucije i tokove, imajući u vidu da je Srbija bila izopštena iz najrelevatnijih međunarodnih organizacijama i institucija, da je bila u ratu sa najjačim vojnim savezom, i da nije imala diplomatske odnose sa Amerikom…
On je istakao da se danas strategija spoljne politike Srbije u dobroj meri svodi na ličnu, političku procenu Aleksandra Vučića kako će usmeravanje spoljne politike da utiče na unutrašnju stabilnost njegovog režima trenutno u Srbiji.
Predsednik Nove stranke Zoran Živković, koji je obavljao funkciju premijera u periodu 2003-2004. godine, istakao je da je danas spoljna politika zloupotreba resursa za lične potrebe.
,,Mi smo imali šansu od 2003. do 2007. Postojalo je raspoloženje jednog dela EU da mi uđemo zajedno sa Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom, ali mangupi u našim redovima su preuzeli vođenje države i nakon februara 2004. godine su usporili sve te procese’’, rekao je Živković.
Vesna Pešić, političarka i sociološkinja je istakla da mi nismo više na evropskom putu, a razlog o tome govori da dugo nismo radili na planu otvaranja novih poglavlja u pregovorima.
Branislav Lečić, glumac i političar je oceneo da je pre 20 godina bilo jasno da želimo da budemo u Evropi. ,, Srbija na zapadu je bila glavna tema.’’
,,Srbija je zemlja koja više pripada Evropi, teritorijalno i kulturološki.’’
,,I da problem postoji u tome što se duhovni sistem našega nacionalnog bića, nikada nije spustio na tlo gde pripada. Uvek je bio razapet.’’
Istakao je da uzrok naše razapetosti postoji usred imanja dvojstva između istoka i zapada, kao i da spoljna politika mora balansirati.
Analizirao je odnose sa Rusijom, Kinom i Evropskom unijom i zaključio da su svi kontakti vezani za neku vrstu samopromocije koja obezbeđuje pojedincu da opstane na unutrašnjem planu.
Sagovornicu su se takođe osvrnuli na tezu: 5.oktobar ne bi bio moguć da nije bilo podrške zapada.
Miloš Nikolić je rakao da je to bilo jedno od bitnijih faktora: ,,Nije bio presudan, ali je bio jedan jak faktor koji je govorio da postoji podrška i prihvatanje nove vlasti.’’
Dok su se Zoran Živković i Vesna Pešić našli u raspravi oko količine para kojom je Amerika finasirala pad Miloševića.
A Vesna je istakla da su Amerikanci finansirali 40 hiljada dolara za kampanju ,,I selo se pita’’.
Lečić je svima postavio po njemu ključno pitanje, a to je šta će nama uopšte pomoć sa zapada. Naglasio je da je problem što čovek treba prvo da se sretne sa sobom, da obavi posao unutar sebe samog.
,,Mi nismo svoji. Kada bismo pristali na sebe, onda bismo imali snagu i da nešto uradimo.’’
Dok je Živković istakao da smo mi interesatni velikim silama, samo kada ovde teče krv.
Na debati se pomenulo i pitanje Vašingtonskog sporazuma.
I složili su se da je upravo Vašingtonski sporazum bio korišćenje odnosa Srbije i Kosova za Trampovu predizbornu kampanju, a s druge strane to je i posledica američke procene o širenju kineskog uticaja. Kako je Miloš spomenuo, tu je takođe prisutan i još jedan faktor, a to je upravo formiranje energetske osovine koja je u vezi sa rusko-turskim balansiranjem gasa.
Miloš je zaključio da Srbija polako postaje mnogo više politički usaglašenija sa Kinom. ,,Vučić se ozbiljno igra sa Kinom, koristići je da bi zadržao imidž stabilnosti’’.
A jedan od razloga koji može da bude opasan jeste da će Kina koristiti Srbiju kao malu laboratoriju da tesitrira svoja tehnološka postignuća, veštačku inteligenciju, ineligentne kamere za nadzor itd. Sve u cilju kako bi Kina do 2035. parirala zapadnim tehnologijama, a Srbiju će služiti kao pokusni kunić’’.
Ali zanimljivost leži upravo u tome, što je Vučić u Vašingtonskom sporazumu potpisao da se to neće desiti. Stoga on Kinu koristi na opasan način, istako je Miloš.
Dok je za Živkovića Vašingtonski sporazum mrtvo slovo na papiru, dok se i ako se ponove ne izabere Tramp na američkim izborima.
Na kraju debate Olja Bećković je postavila govornicima pitanje gde vide Srbiju za 20 godina kada je reč o spoljnoj politici.
Oni su se saglasili da je Srbija deo Evrope i da joj je najbliža kulturološki, kao i da je sa njom privredno veoma povezana. I EU po njihovom sudu jeste cilj i treba da bude prioritet u narednom periodu.
Na moje pitanje s obzirom da je sam predsednik Aleksandar Vučić izjavio da će Srbija čuvati svoje prijateljske odnose i sa Rusijom i Kinom, ali i graditi sve bolje odnose sa SAD; Da li ćemo I kada ćemo doći do tzv. tačke pucanja kada će morati da odlučimo na koju ćemo stranu?
Zoran Živkoviće je istakao da postoje prioriteti i to je EU, a sa svima drugima treba da imamo korektne odnose. Nema potrebe za okretanjem levo ili desno, sa čime su se složili ostali sagovornici.
Dok je Miloš za kraj rekao da dok čekamo za ulazak u taj klub moraćemo da imamo jednu prioritetnu silu.
Autor: Teodora Boškovski
