Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Fridrih Ebert fondacija su danas, povodom obeležavanja 20 godina od čuvenog 5. okotobra, sinonima za promenu, organizovali panel diskusiju na Dorćol Platzu.
Među učesnicima pored Borisa Tadića, Milana St. Protića, Žarka Koraća, svoje poruke, pouke i stavove izneli su i Siniša Šikman, Gordana Suša i Aleksandra Tomanić.
Uvodno obraćanje direktorka instituta Gazela Pudar Draško, završila je rečima svog kolege: ,,Peti oktobar je otvorio alternativne puteve. Bilo je autentičnih obećanja, emancipatorske nade, iskrenih, demokratskih impulsa i utopijskog viška.’’
Postavila je svima pitanje da li su danas uopšte ti impulsi nestali, i ako jesu, kako ćemo ih obnoviti?
,,Tog 5. oktobra uveče, dnevni list Politika je izašao sa krupnim naslovom ,,Srbija na putu demokratije’’, istakao je moderator Milivoj Bešlin.
Prvo pitanje za učesnike se ticalo priprema 5. oktobra. Koje su to bile društvene, ekonomske i političke pretpostavke, odnosno, neophodne okolnosti da se sklope da bi društvo bilo spremno za radikalniju promenu i vaninstitucionalnu promenu političke ligitimnosti?
Aleksandra Tomanić, tadašnja mlada aktivistkinja jedenice ,,Otpora’’ u Zrenjaninu, istakla je da je važno kada se priča o 5. oktobru da se oslobodimo gorčine.
,,Datum promene je bio erupcija emocija, tog dana je pobeđen strah, tog dana je vladala nada i jedna neverovatna solidarnost. Zemlja je bila razorena ratovima i siromaštvo je bilo ogromno, privreda nije postojala. I bez obzira na sve to, Otpor i stotine aktivista je moralo više od godinu dana aktivno da radi da bi poništila taj strah koji je vladao’’, rekla je Aleksandra.
Kao zaključak istakla je da ono što je potrebno sačuvati iz tog perioda i što je danas važno jeste da probamo zaista da se rešimo te ogorčenosti i razočarenja i da se setimo iz kakvih smo uslova uspeli tada da uradimo ogromu stvar. Treba da vidimo gde smo pogrešili i naučimo iz tih grešaka.
Na pitanje kako je izgledala medijska priprema za lokalnu emancipaciju, najpoznatija novinarka Gordana Suša, prva urednica oslobođenog RTS-a, je kazala da je 5. oktobar datum koji je apsolutno u novijoj istoriji Srbije zaslužuje ponos. Istakla je da je lokal tada bio prepušten slobodi.
Tadašnja nezavisna produkcija Vin, čija je ona bila urednica, emitovala je program na kasetama i slali ga na lokalne medije, tako da su građani Srbije, usled nedostatka informacija u Beogradu, sve informacije imali u unutrašnjosti.
Tada je 86 lokalnih televizija prenosilo Vin produkciju.
Za kraj je naglasila kojih je to 5 karakteristika 5. oktobra:
Na prvom mestu velika solidarnost, zatim to da je svako radio svoj posao, postojala je velika saradnja političkih partija i nevladinih organizacija, bila je saradnja sa sindikatima, i naravno saradnja sa studentima.
Siniša Šikman, jedan od aktivnih aktivista Otpora je naglasio da su aktivisti iz pokreta prilazili ljudima sa ljudske strane. Pesnica je bila pozdrav.
,, A ono što je bila snaga je upravo to što smo uspevali da priđemo svim tim običnim ljudima’’ , rekao je Siniša. Istakao je da spontanost nije igrala nikakvu ulogu. ,,Velika oragnizacija, rad, entuzijazam, puno pređenih kilometara, puno pocepanih cipela i puno kontakata i komunikacije sa ljudima treba za to.’’
Žarko Korać, psiholog i jedan od lidera DOS-a, je rekao da je kao čovek koji se kretao među masom, video da se menja raspoloženje u zemlji, da nije bilo pitanje samo straha, nego da ljudi nisu mogli više da podržavaju taj režim.
Žarko je podsetio da je tadašnja prosečna plata bila 37 evra.
Zatim su usledile reči Milana Protića, istoričara, i takođe jednog od lidera DOS-a, da je raspoloženje u narodu je bilo protiv Miloševićeva i njegove vlade, a ne samo onih kojih su aktivno učestvovali i bili lideri.
Da je Milošević priznao pobedu Vojislava Koštunice 24. septembra, ne bi bilo 5. oktobra. I jasno naglasio da je 5. oktobar bio iznudica.
Boris Tadić, tadašnji potpredsednik Demokratske stranke, je rekao da mi imamo veoma različita mišljenja o 5. oktobru i danas se u našoj javnosti barata potpuno pogrešnim istorijskim faktima i svako projektuje svoje želje i svoja razmišljanja i zato ljudi bivaju enormno razočarani.
,, Peti oktobar nije nastao tog dana, on je nastao na svim protestima pre toga’’, rekao je Tadić.
,,Ali mi nismo bili spremni za ono što se desilo petog oktobra, mi nismo imali sliku u našoj svesti…’’, kazao je.
Podsetio je da mi nikada nismo imali većinu za najradikalnije reforme.
,,Mi nismo imali većinu za šesti oktobar.’’ Nismo u DOS-u imali većinu, nismo imali većinu ni za ustavotvornu skupštinu, a to je najvažnije.
Boris Tadić je 5. oktobra bio ministar telekomunikacije. On je rekao da je tada dobio zahtev kako iz Demokratske stranke tako i iz tadašnje Vlade, da se ne bavi previše time da li ćemo oduzimati frekvenciju Pinku ili nećemo.
,,Da smo tog trenutka to uradili, a čiji sam bio zagovornik te ideje, mi bismo uradili ogroman posao u promeni političke kulture.’’
Za kraj je izdvojio ključnu stvar koju nažalost, kako kaže, nismo ni u DOS-u, ni kasnije, izvršili, a to je rad na promeni političke kulture.
To je povezano sa sferom obrazovanja i medijskim sektorom, i naglasio da je najvažnija stvar reforma političke kulture iz koje mogu da proistaknu dobra rešenja.
Autor: Teodora Boškovski
