Na današnji dan, pre 32 godine, preminuo je jedan od naših najpoznatijih glumaca svih vremena – Pavle Vuisić. On je rođen 10. jula 1926. godine na Cetinju (rođen kao Vujisić, ali kasnije izbacuje slovo j i postaje Vuisić). Odrastao je u Beogradu i zbog toga se često može pronaći podatak da je tu i rođen, što je on jednom prilikom demantovao i zamolio da se ta greška ispravi.
Još od detinjstva pokazao je veliko interesovanje za književnost, voleo je da zapisuje svoje misli i pesme. Upisao je studije prava, koje nije uspeo da završi, pa se oprobao kao novinar i voditelj na tadašnjem Radiju Beograd. Statirao je u tadašnjim ratnim filmovima i počeo je da glumi u Pančevačkom pozorištu, međutim nikada nije usepo da upise Akademiju za pozorišnu umetnost.
Filmsku karijeru je započeo epizodnom ulogom u filmu „Čudotvorni mač“ 1950. godine, a nakon ove uloge, dalji angažmani su se samo nizali. Ubrzo dobija i prvu glavnu ulogu u filmu „Tri koraka u prazno“ za koju dobija „Zlatnu arenu“ 1958. godine na festivalu u Puli.
Iako nije bio školovani glumac, njegov ogroman talenat nije mogao da se ospori. Mnogi tvrde da je bio glumac širokog dijapazona i da je bez muke mogao da se pronađe u različitim ulogama. Upoređivali su ga sa Žanom Gabenom, Orsonom Velsom i Spenserom Trejsijem. Često je bio meta kritičara tog doba zbog te njegove ležerne i jednostavne glume. Za života odigrao je više od 100 različitih uloga i više puta je svojom originalnošću, posebnošću i talentom uspeo da nadogradi loše scenarije i pokaže svima zašto je baš on jedna neponovljiva ličnost jugoslovenske kinematografije!
Ređe je dobijao glavne uloge i neki kažu da ih nije zaslužio, dok drugi pak tvrde da je on mnoge uloge sam odbio jer mu je bilo draže da vreme provede na reci Savi, daleko od javnosti. Takođe, bio je veliki boem i mnogo puta je svitanje sačekao u kafani, uz alkohol i muziku. Pune 32 godine bio je u braku sa Mirjanom Vuisić, zvanom Sula, koja mu je tokom života bila velika podrška.
Foto: kustendorf-filmandmusicfestival.org
Pavle je sarađivao sa najpoznatijim rediteljima tog doba, kao što su: Vladimir Pogačić, Vatroslav Mimica, Žika Pavlović, Goran Paskaljević, Srđan Karanović, Slobodan Šijan, Goran Marković i mnogi drugi. Uloga dede u filmu „Događaj„ (1969.) donela mu je „Oktobarsku nagradu“ grada Beograda i „Cara Konstantina“ u Nišu uloge u filmovima „Hajka“ (1977.), „Beštije„ (1977.) i „Povratak otpisanih„ (1976.). Za iste filmove dobija i “Zlatnu arenu” na festival u Puli (1977.), dok za ostvarenje “Leptirov oblak”, dobija i “Zlatnu arenu” i “Cara Konstantina”.
Takođe, treba pomenuti njegova dva velika priznanja – “Gran pri” festivala u Nišu sa filmom “Razmeđa”, kao i nagradu za životno delo “Slavica” u Nišu, koja od 1994. godine nosi naziv po njemu – “Pavle Vuisić”!
Jedna od njegovih najzapaženijih uloga bila je uloga Paje Čuture u seriji “Kamiondžije”, koju je snimao sa velikim glumcem tog doba – Miodragom Petrovićem Čkaljom. Ova jugoslovenska serija obeležila je jednu celu televizijsku epohu, a publika je i dan danas rado gleda. Ono što je mnogim ljubiteljima ove serije neverovatno je to da se ova dva glavna glumca van kadrova nisu podnosila. Pavle je bio jako ležeran i nikada nije bio glumac koji je učio tekstove napamet, dok je Čkalja kao perfekcionista, kako je Paja voleo da kaže, često voleo da preglumljuje. Ipak, kao dva profesionalca nikada nisu dozvolili da publika u scenama oseti bilo kakvu vrstu negativne energije, koja je kako kažu vladala na setu.
Foto: filmitv.rs
Pavle Vuisić je 1988. godine saznao da boluje od karcinoma i nakon tri meseca borbe, preminuo je 1. oktobra iste godine, u šezdeset drugoj godini. Sahranjen je na Novom groblju u „Aleji velikana“ ali po posebnim uslovima i njegovim poslednjim željama. Nije želeo nikakav govor, umrlicu, niti sliku. Jedan od najvećih zahteva bio je da na sahrani budu prisnutni samo njegova žena Mirjana i pop, kojeg je ona trebala da dovede ali da mu ne kaže puno ime pokojnika, već samo Pavle. Inače, Pavle nije verovao u Boga, pop je tu bio – iz inata!
Bez sumnje, Pavle je bio jedna neverovatna ličnost, koja je svojim ogromnim talentom uspela da ostavi neizbrisiv trag, kako u filmskoj, tako i u pozorišnoj umetnosti.
Autor: Iva Oluić
