Danas, tačno u 17h u Beogradu ispred Platoa studenti su organizovali protest za, kako kažu, pravičnu cenu studija, kvalitetne uslove obrazovanja i zemlju bez nasilja.
Početak protesta nije obeležio zavidan broj učesnika, ali u toku protesta su se mogli čuti povici poput „Nećemo preko“ kao i brojni transparenti sa natpisima o nezadovoljstvu visokog školovanja. Ispred studenata svih univerziteta u Srbiji govorio je student Pravnog fakulteta Nikola Arsenić.
Na pitanje koji su neki naredni koraci i hoće li ovi protesti biti redovni, Nikola je odgovorio
„Nije samo Univerzitet prebacio odgovornost na fakultete, ministar je isto, ja uvek kažem kada rešavate neki problem u Srbiji imate tri faze. Prva faza je negiranje problema i to smo imali ovde, druga faza je prihvatanje da problem postoji i treća faza je rešavanje problema. Ministar je negirao problem, sada prebacuje odgovornost, beži od odgovornosti ponovo a mi to nećemo dozvoliti jer su uprave fakulteta imale priliku da se pokažu u julu kada su isto bili protesti i isto su bile peticije za dodatne rokove i tada su odgovorili vrlo konfuzno. Taj odgovor se odnosio na to da pola fakulteta nije imalo dodatne rokove, da su neki povećali školarine, prijave ispita a neki su stavili četiri ispitna roka u mesec dana“.
13.000 potpisalo peticiju za smanjenje školarina
„Imamo konstantne prepreke, one se odnose na donosioce odluka u našoj zemlji, bio je jedan komentar na društvenim mrežama koji je rekao da je ovo borba sa vetrenjačama i kako je ovo nešto što mi nikada nećemo uspeti, ja volim da kažem da je ovo borba Davida protiv Golijata jer u svakoj situaciji kada se narod u Srbiji pobuni protiv nečega, u ovom slučaju studenti to jeste takva borba. Ona ima dve opcije: prva da David kaže „Golijat je toliko veliki da ću otići kući“ i da se vrati kući i odustane, druga opcija da kaže „Ovaj Golijat je toliko veliki da ga neću promašiti“ i da počne da ga gađa i ne odustaje. Ono što vidimo pred nama jeste grupa ljudi koja neće da odustane. Grupa ljudi koja je svesna da živi u nečemu što više podseća na biletarnicu nego na zemlju, negde gde nam nameću putne članske karte a mi kažemo da nećemo to. Nećemo ni da idemo, nećemo ni da nas teraju odavde a isto tako nećemo da budemo članovi da bi mogli normalno da živimo ovde i to je nešto što predstavlja pobedu svih nas u ovoj situaciji.
Imali smo sastanak sa rektorkom i to je nešto što se desilo, na tom sastanku složili smo se da studenti jesu u problemu, da je u pitanju ogroman broj studenata koji ima problem kako će da nastavi svoju akademsku budućnost. Složili smo se i oko toga da ne želimo da zatvorimo fakultete, ne želimo da im ugrozimo održivost ali isto tako mi studenti smo se složili da nećemo odustati od trideset posto niže školarine jer nismo dobili ono što smo platili“.
Kristina Urošević, studentkinja Ekonomskog fakulteta je takođe održala govor: „Petar Lazarević je svršeni srednjoškolac iz Kragujevca koji živi sam i sam sebe izdržava i on ove godine nije upisao fakultet jer nije imao 20.000 dinara da plati prvu ratu prilikom upisa. Mnoge naše kolege sa Ekonomskog fakulteta bile su u problemu kada je došlo do prijavljivanja ispita za poslednji ispitni rok jer da biste prijavili samo jedan ispit, bilo da ste na budžetu ili na samofinansiranju treba da platite 3.600 dinara. Jedna devojka sa Medicinskog fakulteta propustila je čak dva ispitna roka jer je bila u samoizolaciji zbog virusa. Ona i mnoge njene kolege će plaćati školarinu a mnogi od njih će morati i da obnove godinu zbog uslovnih predmeta koje imaju na tom fakultetu. To je bio onaj jun kada ste sa jedne strane imali studente u izolaciji a sa druge strane neko nas je ubeđivao da je bezbedno da idemo na stadione i da je bezbedno da ljudi idu na izbore.
Kada smo išli u Kragujevac da se upoznamo sa Petrom, on je rekao „Ja znam da ima studenata koji su u mnogo lošijoj situaciji nego ja i ja bih želeo da moja priča inspiriše i sve druge da se pobune i da kažu ono što ih muči a mi ćemo se svi zajedno okupiti i potruditi da nađemo rešenje“. Ovo više nije pitanje školarina već odnosa mladih ljudi u jednoj zemlji. – poručila je Kristina.
Oglasila se i Milena, brucoš Pravnog fakulteta uz reči: „Plašim se za svoju budućnost, plašim se da budem izbačena iz studentskog doma u sred pandemije. Plašim se jer ću verovatno nakon završenih studija morati da odem preko kao i moje kolege, plašim se da ovde za mene nema budućnosti. Mislim da ću morati da zarađujem tuđe valute i da ću morati da budem uspešna u drugoj državi. Plašim se da ćete i vi koji ste ovde došli biti naučnici drugih država. Da li znate da mesečno iz ove države ode 4.000 studenata? To nije toliko veliki broj, međutim koliko je to na godišnjem nivou? Ja sam ovde jer želim promenu. Ja želim da u ovoj državi ima budućnosti i za mene i za vas. Ova država zavisi od nas i mi smo glavni pokretači svih planova“.
Studenti su nakog govora mirnim putem krenuli u protestnu šetnju ka Vladi Srbije.
Autori: Teodora Boškovski, Aleksandra Pavlović
