Srbija u 21. veku, prema svim kriterijumima, spada u grupu demografski najstarijih zemalja Evrope i sveta.
Početkom 2020. godine više nego svaki peti (21%) stanovnik zemlje bio je stariji od 65 godina, a tek svaki sedmi (14,3%) mlađi od 15 godina. izjavio je demograf Goran Penev za portal UGS Nezavisnost.
Ne tako lep početak jednog teksta. Složićete se.
Pogotovo ako se tiče nas samih. Ali eminentno je da ovakve brojke I te kako izazivaju leptirov efekat, ne možda sada i odmah, ali posledice svoju rezervacijh pozivaju već sada. A da ne napominjem uzročno-posledičnu vezu izmedju migracionih kretanja našeg stanovništva I nataliteta.
Povezanost je prisutna i u ekonosmkim razlozima, uslovima za život, zaradom i penzijama, kao i usavršavanje i napredovanje u svojoj sferi posla.
Prema zvaničnoj evropskoj statistici Srbiju godišnje napusti 51.000 ljudi, a istraživanja pokazuju da više od polovine njih nije otišlo iz zemlje jer nisu imali posao ili zbog toga što nisu mogli da pronađu radno mesto u struci
Već je potraga za boljim uslovima za život, većom zaradom i penzijama, kao I mogućnost profesionalnog usavršavanja I napredovanja stavila svoj pečat na “odliv mozgova” .
Prognoze I i sugestije od MMF-a Srbiji konstantno pristižu,poput onih da u narednih 30 godina zbog starenja i migracija Srbije je u grupi zemalja u kojima bi radna snaga mogla da opadne za 20 procenata.
Ovakav problem se ne može rešavata na individualnom nivou, jer to nije pitanje zaštite životne sredine, pa da svaki pojedinac ne baca papir na ulicu kako bi doprineo sprečavanju njenog zagadjivanja.
Ovo je pre svega državni projekat.
U februaru ove godine Vlada Srbije usvojila je Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine, kojom nastoji da uspostavi efikasniju prevenciju daljeg odlaska građana u inostranstvo i podstakne povratak stručnjaka iz dijaspore, kao i da stvori poslovni i privredni ambijent za dolazak stranih eksperata.
Da li će se prevencija kretati većom brzinom od odlaska, brojke će pokazati, ali i odlučnije i produktivnije mere Vlade odn. Države?
Jedno od rešenja jeste udarac emigraciji povećanim imigracijama. Ono što radi i sama Nemačka usled nedostatka kadra midicinske radne snage. Neumoljivo traži I uvozi. Reći ćete da li je I takav scenario relevantan I ispravan uporedjujući nemački standard sa srpskim. Uporedjujući Nemačke prosečne plate sa prosečnom srpskom platom od 500 eura.
I zašto ištiti tudje pored svojeg.
Racionalno ulagati u nauku I obrazovanje,povećati budžet za kulturu, ne favorizovati moralno pimitivno i malo, zaboraviti na partokratiju kao jedno od uzroka emigracija…
Niko ne voli da odlazi iz svog toplog doma, svoje bezbrižnosti,svojih najbliskijih.
Citiraći ovog puta Bobana Stojanovića sa rečima da mladi
Treba da odu, ali da se vrate. Da odu da se školuju i da donesu nekakav socijalni kapital u svoju zemlju, jer znam da žele da ostanu ovde.
Izađi i bori se, ostani ovde i bori se za bolje sutra. Imaš tu odgovornost da to činiš za sebe i za svoje prijatelje i sutra za svoju decu.
Autor: Teodora Boškovski
