Sergej Trifunović je pre svega glumac, uz čije smo filmovi mi ratne i posleratne generacije 90-ih godina odrasli, a potom i političar. Sada već bivši predsednik Pokreta slobodnih građana. Šta ga najviše nervira na političkoj sceni, ali i šta je poručio mladima možete pročitati u intervjuu za naš portal:
Videli smo svi šta se izdešavalo na pozornici opozicije nakon izbora, ali da li ti misliš ima li budućnosti u Ujedinjenoj Opoziciji Srbije?
Budućnost postoji jedino ako je opozicija ujedinjena. U ovom trenutku diktature i ovog terora kojeg trpimo, ti se drugačije ne možeš odupreti tome, ako se sve snage ne skupe. To je nažalost jedini način. Što bi rekao moj prijatelj iz Varvarina ,,Mi prvo mora da podelimo ljude na dobre i na loše, a onda ćemo ove dobre da podelimo na pametne i upotrebljive’’.
U opoziciji ima svašta. Mnogi ljudi koji su upotrebljivi misle da su prepametni, ali to je kao kad glumac vrlo ograničenog kapaciteta smatra da može da igra Hamleta. Da ne pričam o tome da svaki glup čovek misli da je genije. Više puta sam rekao da je najveći neprijatelj te cele opozicione scene sujeta.
Da li predajom svog predsedničkog prestola/ mesta PSG najavljuješ neku vrstu odmora od političkog života?
Čak i ta floskulica presto, čak i kada se upotrebi u pežorativnom smislu ona zapravo prilično determiniše odnos ljudi, pogotovo mladih ljudi prema politici. Politika je meni jednako odvratna kao i tebi. Kao i bilo kome ko će ovo čitati. Ja nisam u politici zato što želim da napravim neku novu karijeru. Ja samo želim da skinem ovaj ceo ku*ac sa svih nas. Ljudi ne smeju da se gade politike. Ljudi moraju da zamoče ruke u govna. Šveđani imaju izreku koja kaže ,,ako ne želiš da se baviš politikom ti ne želiš da sediš u sobi u kojoj se odlučuje tvoja sudbina“. Mladim ljudima je ovde najlakše da razmišljaju kako da pale. I to je jeziva slika Srbije. Moramo svi maksimalno da se angažujemo i moramo da izgradimo zemlju u kakvoj želimo da živimo. Najlakše je pobeći. Ja sam to radio milion puta. Niti imam više želje, niti obraza da bežim.
Da li na ovaj način želiš da daš priliku mladim ljudima, sam primer je Pavle Grbović koji se jedini kandidovao za predsednika PSG?
Kad se kaže mladim ljudima, tu treba opet voditi računa. Mladi ljudi apriori nisu fenomenalni zato što su mladi. Među mladima ima dosta koji nisu obrazovani, koji nisu preterano inteligentni, rasli sa pogrešnim vaspitanjem i predrasudima.
Grbović je srećom jedan pametan i obrazovan čovek.
Šta te je najviše generalno iznerviralo ili te i dalje nervira na političkoj sceni?
Ta glupa sujeta. Ja i dalje ne razumem, da oni ne shvataju da su u službi neke više misije.
A šta se dešava sa kulturom iz tvoje vizure u Srbiji? Na svom tviter nalogu si napisao o mogućem ukidanju srednjih muzičkih škola. Šta se sa tim dešava?
Prvo budžet za kulturu je sa sramotnih 0,6 smanjen na 0,4. Pošto mi i dalje imamo Ministartvo za kulturu i informisanje, što je tek sramno, jer su spojena dva ministarstva. Pritom ako imaš slobodne medije tebi Ministarstvo za informisanje nije uopšte potrebno. No, međutim mi nemamo slobodne medije.
A najstaršnije od svega je što tih 0,4 , 70 posto ide na informisanje.To ti samo govori koliko ljudi uopšte koji vode ovu zemlju baštine kulturu.
Autor: Teodora Boškovski
1 thought on “,,Više puta sam rekao da je najveći neprijatelj te cele opozicione scene sujeta“. Sergej Trifunović za „Novi svet“.”