Nova era odnosa Kosova i Izraela?

Politika

Premijer Izraela Benjamin (Netanyahu) Netanjahu poručio je da Kosovo i Izrael ulaze u novu eru nakon poslednjeg razvoja događaja, odnosno uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države.
Pismo Netanjahua, upućeno narodu Kosova i jevrejskoj zajednici na Kosovu, pročitano je na manifestaciji koja je u Prištini organizovana povodom obeležavanja Roš Hašane (Rosh Hashanah), praznika poznatijeg kao jevrejska Nova godina
, prenosi Nedeljnik.
“U ovoj godini pružam ruku prijateljstva kosovskom narodu. Poslednji razvoj događaja između Kosova i Izraela će nas uvesti u novu eru od koje će koristi imati građani obe zemlje. Uveren sam da možemo postići mnogo zajedničkim radom”, navodi se u poruci.
Ovaj jevrejski praznik obeležen je u Prištini u organizaciji glavnog rabina Albanije Ioel (Yoel) Kaplana uz prisustvo državng vrha Kosova, predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaci), premijera Avdulaha(Avdullah) Hotija i predsednice Skupštine Vjose Osmani, te lidera opozicionog pokreta Samoopredeljenje Aljbina (Albin) Kurtija.
Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela predviđeno je sporazumom iz Vašingtona o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda.

Glavni rabin u Albaniji, Kaplan, poručio je da je Kosovo posebno, te da nema puno ljudi širom sveta koji to znaju.
“Ono što je posebno na Kosovu su ljudi. To povezuje Izrael i Kosovo“, rekao je on.
Predstavnik jevrejske zajednice u Tirani Isroel (Yisroel) Finman je napomenuo da su Albanci učinili puno kako bi spasili Jevreje tokom nacističkog perioda.
„Što sam više istraživao, sve sam više shvatao da su naše zemlje veoma slične zbog kulture i poteškoća sa kojima smo se suočavali sa drugima“, rekao je Finman dodajući da je veoma važno da Kosovo i Izrael sarađuju.

Tači: Važno je priznanje koje je proizašlo iz Bele kuće

„Ove godine, ovaj praznik je još veći jer dolazi sa dugo očekivanim vestima o uzajamnom priznanju između Kosova i Izraela. Ovim je naše istorijsko, tradicionalno prijateljstvo između naša dva naroda svakim danom sve jače. Gradi se snažni most komunikacije i međuinstitucionalne saradnje od koje ćemo svi imati koristi“, poručio je predsednik Kosova Hašim Tači.
On je naglaso da je priznanje Kosova važno jer je proisteklo iz Bele kuće.
Govoreći o sporazumu koji su Kosovo i Srbija postigli u Vašingtonu, Tači je ocenio da SAD imaju mogućnosti da realizuju političke sporazume i da dovedu do normalizacije odnosa između Prištine i Beograda uz uzajamno priznanje.

Premijer Kosova Avdulah Hoti je na istom događaju izrazio uverenje da će se, nakon međusobnog priznanja, produbiti odnosi između Kosova i Izraela.
„Jevrejska zajednica na Kosovu je važna karika u tim odnosima. Uskoro ćemo uspostaviti naše diplomatske odnose sa prijateljskom državom“, rekao je Hoti.

Osmani: Kosovsko-izraelski odnosi da pređu na viši nivo

Predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani je rekla da na svetu ne postoje narodi koji bolje shvataju patnje jedni drugih od Jevreja i naroda Kosova.
„Pre 20 godina, kada je narod sa Kosova bio ugrožen od istrebljenja, narod Izraela i narod drugih demokratskih zemalja širom sveta, je otvorio vrata izbeglicama sa Kosova”, rekla je ona.
Zatražila je i da kosovsko-izraelski odnosi pređu na viši nivo saradnje.

Kurti: Kosovo je domovina Jevreja

„Osećajte se kao kod kuće na Kosovu. Priznanje između Izraela i Kosova biće samo prvi korak u istoriji prijateljstva i poštovanja između albanskog i izraelskog naroda”, rekao je lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.
Kratkom video porukom se obratio i specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel (Richard Grenell) koji se zahvalio svim verskim zajednicama.
Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa potpisali su premijer Kosova Avdulah (Avdillah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 4. septembra u Beloj kući uz prisustvo predsednika SAD-a Donalda Trampa.
Ovaj sporazum, koji su dve zemlje odvojeno potpisale sa SAD, razlikuje se samo u poslednjoj tački koja se tiče diplomatskih odnosa sa Izraelom, prema kojoj su se Kosovo i Izrael dogovorili o uzajamnom priznanju dok se Srbija obavezala da prebaci ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Savet bezbednosti UN usvojio je u avgustu 1980. rezoluciju 478, kojom se članice UN-a obavezuju da neće uspostavljati diplomatska predstavništva u Jerusalimu, a one koje su to učinile pozivaju se da “povuku takve misije iz Svetog grada”.
Administracija aktuelnog predsednika SAD Donalda (Trump) Trampa prihvatila je Jerusalim kao prestonicu Izraela 2017. a u maju 2018. premeštena je i ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim.
Nijedna članica EU nema ambasadu u Jerusalimu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *