On je bio čovek iz senke, a sada započinje svoju solo karijeru. Ljubitelje kvalitetne muzike će počastiti svojim novim, potpuno inovativnim albumom. Jedan čovek, jedna violina i torba puna njegove magije zabeležiće muzičku scenu. Junak naše muzičke priče je Nemanja Mijatović.
Kako je počelo Vaše putovanje kroz muziku, zašto ste izabrali upravo ovaj poziv kao nešto što će Vas obeležiti za celi život?
-S obzirom na to da su mi se otac i majka bavili muzikom po nekoj logici sam sa muzikom krenuo i ja. Talenat sam iskazivao još kao dete, sa dve, tri godine sam već davao neka ozbiljna interesovanja što se muzike tiče. Onda su hteli da me upišu u muzičku školu, samo da bih probao. Odveli su me sa šest godina, što je tri godine ranije pre vremena, jer se u prvi razred muzičke škole upisuje kada si treći razred osnovne škole. Ranije su me upisali zato što su mislili da neću upisati iz prve. Tada se mnogo teško upisivala muzička škola, ljudi su čak decu vodili i na privatne časove zbog tog prijemnog ispita. Međutim, upisao sam iz prvog puta, bez ikakvih problema. Violina je tada sasvim slučajno postala moj instrument, jer sam u stvari želeo da sviram klavir. Međutim, pošto su tada profesori koji su bili na prijemnom tog dana, rekli da imam jako dobar sluh i da je šteta da sviram klavir. Šteta je da takav talent, potencijal i sluhista ne svira violinu, jer je violina instrument koji je jedan od najtežih. Eto, odatle violina i uopšte se ne kajem, sviraću je dok sam živ.
Kada ste pronašli svoje mesto pod muzičkim nebom kako ste se opredelili da krenete stazom tradicionalne, narodne muzike?
-Ja sam za vreme školovanja svirao samo klasičnu muziku, a moj prvi kontakt sa tradicionalnom muzikom bio je u KUD-u Abrašević. Sve što sam naučio o tradicionalnoj muzici i kasnije o narodnoj muzici naučio sam u Abraševiću. To je od mene napravilo ovo što danas jesam, čime se danas bavim i šta radim, zahvaljujući Abraševiću tu sam gde jesam. To je jedna jako zdrava sredina za dete, posebno talentovano dete koje je jako osetljivo na neke stvari što se muzike tiče, koje moraju da se kanališu u takvom društvu. Mislim da je KUD idealno mesto za oblikovanje jednog talentovanog deteta u jednog dobrog, pre svega, čoveka pa tek onda u dobrog i kvalitetnog muzičara, vokalnog ili instrumentalnog izvođača. S obzirom na to da su se moji roditelji bavili narodnom muzikom, od toga su i živeli, tako da sam i ja relativno rano počeo da sviram i bavim se i narodnom muzikom. Još kao dete sam mnogo naslušan raznorazne muzike i bukvalno sa deset godina sam počeo da zarađujem i školujem sebe.
Koji je pristup muzici za Vas bio od presudnog značaja?
-Najviše šta mi je pomoglo u celoj priči je taj kraljevački pristup. Kraljevački pristup muzici je jako specifičan, zato što kraljevčani imaju ozbiljan pristup i mnogo se oslanjamo na svoje korene. Nama se svirka i pristup svirci zasniva na Radio Beogradu, što se tiče narodne i tradicionalne muzike. Zasniva se na jednom Krnjevcu, Aleksandru Šišiću, Momi Stanojeviću, to je neka muzika uz koju smo mi odrasli i na koju smo se ugledali, na koju se i oslanjamo.
Verovatno ste kroz Vaš razvojni put imali mnogo uspona i padova. Šta Vas je podiglo, izvuklo iz tih padova?
-Jedino što me je vadilo to sam bio ja, soba četri sa ćetri u violina. Ništa drugo mi nije pomoglo, bar meni nije, već samo ovo. I ako danas ne ide ići će sutra, ako ne ide za pet dana doći će period kada će ići. Mora da postoji balans, zlatna sredina je uvek idealna za sve.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom u dosadašnjoj karijeri i zbog čega?
-Najponosniji sam na to da, pored svega što sam postigao, mislim, a i ljudi oko mene misle da sam ostao jedan sasvim običan čovek. Ništa više od toga, ne treba mi ništa više. Na kraju se samo to računa.
Šta je za Vas kvalitetna muzika? Kako jedan školovan muzičar vidi muziku koja se danas plasira mladim ljudima po klubovima i diskotekama?
-Tu možda može da se čuje nešto kvalitetno, ali moj neki stav vezano za to je da je čovek uvek ispod muzike, a muzika uvek iznad čoveka. Muzika je postojala pre nas i postojaće mnogo posle nas. Postoje samo trendovi koji se menjaju, neki se na veliku žalost menjaju, a neki se na sreću menjaju. Ovo što se sada plasira je opet neki trend koji će možda proći uskoro, a možda i neće. Ja bih voleo da se ljudi, posebno mladi ljudi malo više pozabave kvalitetnom muzikom. Pod tim podrazumevam da je pre nas postojao neko mnogo pametniji, talentovaniji i obdareniji da napravi kvalitetnu muziku kao što su Bah, Mocart, Betoven, Štraus i dr. Mislim da bi prvenstveno ta muzika treba malo da se mladima približi.
Kakvi su Vam dalji planovi vezani za Vašu muzičku karijeru?-Gradim solo karijeru, moglo bi se reći da sam počeo da se bavim tim periodom svog života i delom profesionalnog staža. Planovi su mi vezani za to da se u budućnosti snimi jedan projekat koji će biti sastavljen od malo većeg broja ljudi koji će biti sa mnom. To su mladi ljudi kojima želim da pružim priliku da se da se bave i sviraju neku lepu i kvalitetnu muziku, da imaju u glavi da postoji mesto gde mogu da sviraju i uživaju u tome. Nezavidna je situacija svih mladih muzičara kod
nas, jer su vrednosti malo izgubile na značaju i onda najviše trpe mladi ljudi. Ova zemlja ima mnogo talentovanih muzičara i mnogo talentovane dece, na šta sam jako ponosan. Preko naše zemlje je mnogo muzike prešlo sa svih strana i sa istočne, i sa zapadne strane. Mi smo negde na raskrsnici i redak smo narod koji može da se pohvali time da podjednako dobro svira i istočnjački i zapadnjački melos, što retko ko može.
Kakva su Vam očekivanja od projekta koji pripremate?
-Moja očekivanja su pre svega, vezana za to da želim da to što veći broj mladih čuje i donese svoj sud o tome. To će biti nešto drugačije od onoga na šta su ljudi navikli. Nadam se da će ta neka nota moje muzike doći do njih na neki drugačiji način.
I sami ste govorili o mladim ljudima koji se bave muzikom i koji idu Vašim stopama. Šta je po Vama recept za uspeh, i šta biste im poručili?
-Moraju da poštuju muziku. Da imaju respekt prema muzici, jednostavno moraju da shvate da nikada neće biti iznad muzike. Ako muzici budu prišli sa poštovanjem, neminovno je da će im ona vratiti duplo više i sigurno ih ispoštovati.
Autor: Katarina Stevanović
