,,Rodoljupci“ žive i danas

Kultura Politika

Najposle će postati onaj mađaron koji ne ushte pomađariti se.
‌Jovan Sterija Popović, jedan od najboljih srpskih komediografa, u svom delu Rodoljupci, je na vrlo duhovit način prikazao nešto što se dešavalo u srpskom društvu polovinom devetnaestog veka na prostoru današnje Vojvodine, a sličan obrazac se nazire i danas. Svedoci smo upravo slične atmosfere u društvu kao tada, gde se sa parolama ,,Aco Srbine“ i sličnim, ispraćaju političari na pregovore u Belu kuću, odakle se vraćaju ponosno, iako su neke od posledica jako nepovoljne po poziciju Srbije u pregovorima sa Prištinom. Sa druge strane, na ovim prostorima uvek popularnom etiketom ,,izdajnika“, obeleženi su svi oni koji kritikuju ovakve postupke aktuelnog režima. Kao i u Sterijinom delu, ,,kokarde“ se menjaju konstantno, pa se tako sada uz pomoć nekada ne toliko bratske nam Amerike, oslobađamo ,,fatalnog“ uticaja doskorašnje ,,braće Rusa i Kineza“. Postavlja se pitanje, da li kao narod možemo da se izborimo da nas režimi, bilo ovaj aktuelni ili neki sledeći, ne vuku više za nos, jer u suprotnom šta je sledeće? Da li će na kraju priznanje Kosova, biti najviši čin patriotizma?! Na kraju podsetimo se kratkog odlomka iz Sterijinog dela, koje je po svemu sudeći bilo vanvremensko.

,,LEPRŠIĆ: Samo, molim, razmislite u kakvom otnošeniju. Do srca nam leži kokarda narodna, jer naša srca dišu duhom narodnosti; a spolja vidi se kokarda mađarska, da se zna da jošt nije zatrt neprijatelj i da treba tući se.
‌ZELENIĆKA: Koji ne metne mađarsku kokardu, taj je mađaron, taj je izdajica. (Gavriloviću) Ja znam, vi nećete. GAVRILOVIĆ: Pre ste vikali da je mađaron koji metne, a sad, opet, koji ne metne. Najposle će postati onaj mađaron koji ne ushte pomađariti se.“

Autor: Oliver Mijušković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *