Postoje ljudi koji vole da se slade tudjim nesrećama. Čini se da je dosta njih (pogotovo Amerikanaca) jedva dočekalo ovako nešto. Propusti se događaju svima, a bez grešaka se ne mogu izvući ni oni najbolji. Tako sad to nije uspeo ni Novak Đoković.
Celokupnu tenisku javnost, kako srpsku i balkansku, tako i svetsku pogodila je vest o jučerašnjoj diskvalifikaciji Novaka Đokovića sa US opena. Nenamerno je Novak zamahnuo reketom i lansirao lopticu pravo u vrat nesrećne žene. Jeste to bio udarac pravo tamo gde ne treba, Novak je odmah prišao da se izvini i pomogne, ali je supervizor odlučio da je to bio potez za udaljavanje sa turnira. Novak Djoković je pre svega veliki čovek, koji zahteva ogromno poštovanje. Prišao je Karenju Busti i čestitao mu na prolasku dalje. Stav sa kojim je Novak to uradio i smirenost koju je nosio sa sobom pokazuje da je Novak još odavno naučio da prihvati poraz, makar on dolazio i u ovakvom (nezasluženom) obliku.
Bez drame i pravljenja ikakvih scena srpski teniser je spakovao stvari i napustio teren. U izjavi se direktno izvinio, a od mnogi su odmah stali na njegovu stranu. Nisu ostali teniseri imali neke posebno važne i zapažene izjave povodom tih dogadjaja, sem Kirijosa, koji je rekao da bi on bio kažnjen sa nekoliko godina neigranja nakon takvog poteza. Ali nećemo se sad baviti čovekom koji samo želi da bude konstantno u centru pažnje.
Pravilnik US opena postoji, ali je on ovde i te kako striktno ispraćen. Šta bi se desilo da je tokom poena neki od tenisera slučajno pogodio sudiju ili nekog od skupljača loptica kako se redovno i događa? Da li bi se i tada ovako primenio pravilnik? Jasno je da Novak ovo nije hteo da učini, ali je i jasno da se ovo ne sme dešavati čoveku i teniseru kao što je on. Ipak, njegova greška je preskupo plaćena i sada se mora nastaviti dalje.
Ako ćemo zalaziti u detalje i sitnice, kao što su čelnici turnira to uradili onda moramo prokomentarisati i ulogu koju je igrala žena, kao linijski sudija. Njena dužnost je da nakon odigranog gema, pogledom i sa velikom pažnjom isprati tenisera, koji ide ka klupi. Da je to radila možda bi bar pokušala da izbegne lopticu, koja je nesumnjivo brzo letela ka njoj. Ali nismo mi Srbi baš takvi. Novak sigurno mnogo više zamera sebi nego njoj, što je pokazao i na delu.
Da li bi, kao Novak, bili tretirani i ostali teniseri, pre svega misleći na Nadala i Federera? Pored toga mi kao nacija, možda treba da se pozabavimo pitanjem na čiju bi stranu stali da je umesto Novaka bio baš neko od njih i da li bi nam to onda bilo opravdano ili ne? Šta bi bilo kad bi bilo su uvek neke posebne priče, kojima ipak ne treba davati toliko na značaju. Ono šta znamo i u šta verujemo, da je Novakova mentalna snaga velika i često neshvatljiva za mnoge od nas. Pored toga Novak Djoković ima mnogo ljudskih kvaliteta i vrednosti i znaće kako da se izbori sa ovim nemilim događajem na pravi način. Jeste, jurišao je Novak ka još jednom grend slemu, ka još jednoj tituli, ka još više osvojenih bodova, ka nepobedivoj godini… Sve je to naprosto prekinuto sinoć, ali na kratko. Ovo će Novaka učiniti još boljim, a čini se još gladnijim za pobede i dokazivanjem koliko ljudskosti nosi u sebi. Nama ne mora da se dokazuje, jer smo mi to za ceo život naučili, ali očigledno nekima to još uvek nije jasno. Đoković je svestan podrške koju ima, a svoju energiju će sigurno usmeriti na naredne izazove koji ga ubrzo očekuju. Svi se radujemo da ponovo gledamo Novaka na terenu, uz onu staru dobru poslovicu: „Nikad poraz samo lekcija“.
Autor: Oliver Mijušković
