,,Mislim da težnja svakog mislećeg mladog čoveka mora ići u smeru autentičnog samoostvarenja. Predani rad, vera u sebe i poštovanje profesije, za početak.” Vladimir Kovačević
Talenat za glumu je nešto što ovaj momak poseduje, impresionirao nas je i svojim izvanrednim imitacijama. Široj publici postao je poznat kao Arsa iz serije ,,Istine i laži”, što mu je bila i odskočna daska u karijeri. O tome, o svojim uspesima, pozorištu i televiziji, osećaju na sceni i mnogim drugim stvarima govori nam Vladimir u nastavku intervjua.
Kako ste se opredelili za glumu?
-Od ranog detinjstva gluma me je privlačila. Odrastao sam uz domaće i strane filmove i serije i gluma se vremenom nametnula kao želja da mi postane životni poziv, što se na moju veliku radost i dogodilo.
Pravite li razliku između televizije i pozorišta, ima li uopšte razlike kada igrate u pozorištu u odnosu na televiziju?
-Sticajem okolnosti, moje pozorišno iskustvo se do ovog trenutka svodi na studentske predstave, dok sam s druge strane, na televiziji imao sreću da steknem veliko iskustvo za kratko vreme. Razlike postoje, one se tiču sredstava igre i “stila“ glume, ali na kraju, gluma je gluma i osećaj radosti posle dobro odigrane predstave ili uspešno snimljenog kadra je fantastičan i bar meni, teško opisiv.
Šta je ono što osetite dok igrate, kakav je osećaj u Vama kada ste potpuno neko drugi?
-Osećaj je magičan i svakako je privilegija imati priliku izopštiti se iz privatnog i zaboraviti na sve, ali kao što sam rekao u prethodnom odgovoru, osećaj je teško rečima opisati.
Gde pronalazite pokretačku snagu, i koja je Vasa zvezda vodilja koja Vas je dovela do svih dosadašnjih uspeha?
-Snagu pronalazim u porodici, prijateljima i devojci, a moja zvezda vodilja je moja ljubav i poštovanje prema profesiji koju sam odabrao.
Vi ste glumac, umetnik. Da li smatrate da je gluma kod nas cenjena onoliko koliko bi trebalo? Da li smatrate da se Vaše mlade kolege boje toga da sutra neće biti mesta za njih, umetnike u ovom svetu glume?
-Mnoge profesije u našem društvu nisu vrednovane na način na koji bi trebalo, tako je i sa glumom. Evidentno je da mladih glumaca ima mnogo, i da dugo nije bilo dovoljno projekata kako bi se mladima, kojih godišnje izađe oko 100 sa svih akademija, dala šansa. Poznajem mnogo talentovanih mladih glumaca koji još uvek nisu dobili pravu priliku. U ovom trenutku se mnogo snima, neuporedivo više nego pre na primer 5-6 godina. To svakako ohrabruje. S tim u vezi, nadam se da će nadareni mladi glumci dobiti svoju priliku.
Možete li mi reći nešto malo više o Vašoj ulozi u seriji ,,Istine i laži”? Jeste li zadovoljni svojom ulogom, s obzirom na to da se glumac ispoljava kroz reči nekog drugog? Da li ste se poistovetili sa likom, i ima li uopšte sličnosti?
-S obzirom na režiju iskusnih Miše Vukobratovića i Milana Konjevića, skoro 350 epizoda u kojima sam igrao, kao što sam i ranije pominjao, veoma sam srećan zbog prilike koja mi je data u do sada jednom od najgledanijih televizijskih projekata kod nas. Zadatak glumca je da se identifikuje sa likom kog igra. Bilo je nekih sličnosti i nekih razlika, svakako, sudeći po kritikama i reakciji publike, sa ove vremenske distance, mislim da sam ih uspešno pomirio i povereni glumački zadatak dobro uradio.
Kakve utiske nosite sa snimanja te serije?
-Snimanje Istina i Laži je za mene jedno divno iskustvo. Svakome bih poželeo takav prvi profesionalni projekat.
Da li smatrate da Vam je ova uloga bila odskočna daska u Vašoj karijeri?
-Jeste. Dobio sam je na trećoj godini akademije, kao veoma mlad sa 22 godine.
Kakva su Vam bila očekivanja od serije, kao i Vaše uloge, i jesu li se očekivanja i ispunila?
-Serija je u svakom smislu nadmašila moja očekivanja i drago mi je da ju je publika zavolela.
Kakvu poruku imate da prenesete mladim ljudima koji bi krenuli Vašim stopama?
-Mislim da težnja svakog mislećeg mladog čoveka mora ići u smeru autentičnog samoostvarenja. Predani rad, vera u sebe i poštovanje profesije, za početak.
Autor: Katarina Stevanović
