Uprkos naslovu koji se odlikuje oksimoronom, Henrijeta Heti Haulend Robinson je zapamćena kao milionerka kojoj su dodelili nadimak “Veštica sa Vol Strita”.
Rođena u prvoj polovini 19. veka, pripadala je bogatoj porodici Kvekera. Oni su bili istaknuti članovi “Religioznog društva prijatelja”. Od malena je učena da se ponaša u skladu sa novcem koji nasleđuje – krajnje škrto. Članovi ugledne porodice su smatrali da je tajna bogatstva minimalan trošak. Deda ju je upućivao u stanje na berzi, a sa 13 godina se našla u ulozi porodičnog računovođe.
Po navršavanju 20. godine, otac joj je kupio velelepne haljine sa ciljem da se bogato uda. Međutim, ona je odlučila da krene porodičnim stopama i fokusira se na širenje svog bogatstva.
Deceniju kasnije, sav novac predaka je pripao njoj.
Nailazila je na problem u ljubavnom životu, upravo zbog sopstvene imućnosti. Bilo je onih koje je samo materijalno privlačilo, ali i sujetnih muškaraca kojima je bilo neshvatljivo da je žena nešto više od domaćice.
Do svoje 33. godine se naslušala priča kako je “kasno” za brak, kada se ostvarila kao supruga. Udala se za Edvarda Grina, multimilionera iz Vermonta. Kada je zapao u dugove, odbila je da ih vraća umesto njega. U predbračnom ugovoru je stajalo da on nikada neće imati pravo ni na delić njenog novca. Dobili su dvoje dece, kćerku Silviju i sina Neda.
Napustila je supruga kada je bankrotirao, ali se po njegovom razboljevanju vratila pruživši mu neophodnu negu.
“Moj otac je vjerovao da nasleđen novac treba da ostaviš u nasledstvo narednoj generaciji. Mislio je da naslednik ima pravo da koristi prihod od nasledstva kako želi, ali da se ono glavno ne dira. Time se i ja vodim”, govorila je u intervjuima.
U skladu sa tim, kolale su priče da je trošila minimalno i nosila oskudno. Mnoge tračeve o njoj je, nakon njene smrti, sin Ned opovrgao.
“Jednom kad ljudi saznaju da imate novca da im pozajmite, ne biste verovali kakve sve zahteve donose pred vas: traže basnoslovne pozajmice, šalju nenormalna pisma. Poslednjih godina svog života, moja majka je često menjala lokaciju kancelarije kako bi se sakrila od tragača za novcem”, rekao je Hetin sin.
Iako je proglašena za jednu od najvećih škrtica u istoriji Amerike, malo ljudi zna da je Heti ipak davala novac u humanitarne svrhe. Njen sin Ned tvrdio je da je njegova majka bila donator, ali nikada o tome nije pričala. Donirala je 500, 1.000, čak i 10 hiljada dolara, što je tada bio vrtoglav iznos. Postojala je čak i lista desetine porodica kojima je slala novac na mjesečnom nivou.
Preminula je od moždanog udara u 81. godini. Evo šta je rekla o zdravlju:
“Ustajem u 8 ujutro i radim do kasno uveče. Pazim šta jedem. Jedem najbolju običnu hranu, ali izbegavam grickalice, šećer i puter, jer verujem da nisu dobri za mene. Nije u pitanju samo novac, već i zdravlje.”
Autor: Sara Panić
