,,U životu treba postaviti jasan cilj sebi, znati šta zaista želiš, šta ti je u srcu i time se i voditi, jer je to, po mom mišljenju, najbolji i najiskreniji recept za uspeh.” Matijević Mateja
Mateju smo upoznali i znamo kao učesnika Zadruge. On sada važi za dečka koji je osvojio srca mladih ljudi, oni ga vole i prate. Pre Zadruge je on za sve nas bio čovek iz senke, a sada nam otkriva šta je ono što je obeležilo njegov život pre Zadruge. O tome i o svojim planovima po izlasku priča nam Mateja u nastavku intervjua.
Kao potpuni anonimac pre Zadruge čime ste se bavili, koje je bilo vaše zanimanje? Da li ste po završetku srednje škole znali jasno šta želite da postanete i čime u životu zaista želite da se bavite?
-Završio sam Gimnaziju ,,Uroš Predić” u Pančevu, sada sam i dalje student iako ne planiram to i da završim. Na poslednjoj sam godini na ITS Comtrade, računarska multimedija, ali ne vidim sebe tu, ne vidim sebe kako ću jednog dana da pravim animacije i bavim se grafičkim dizajnom. Upisao sam to zato što sam tada bio jako nezrelo dete koje nije znalo u kom smeru da krene svoj život. Stvari koje su mene tada interesovale i kojima sam ja želeo da se bavim, nisam se bavio. Na primer, nisam se bavio glumom, a želeo sam, iz straha da sutra neću imati posla i da za mene neće biti mesta u tom svetu glume. Tako da sam tek sada odlučio da ću zaista ići srcem, da ću se posvetiti onome što volim i daću sve od sebe da u tome i uspem.
Živeo sam na Malti jedan period, radio sam kao šanker. Nakon toga sam završio za planer projekta, usko vezano za gradilište. I sa tom diplomom trebalo je da odem u Libiju, da radim jedan Samsungov projekt koji bi trajao osam meseci umesto Zadruge, ali eto, Zadruga se pojavila kao opcija što me je i više privuklo.
Takođe nešto što je velikim delom obeležilo moj život bio je i sport. Mnoge sportove sam trenirao, možda je to došlo i odatle jer sam iz takve porodice. Moj tata je bio kadetski prvak Jugoslavije u atletici, a majka je bila reprezentativka u košarci. Od svoje šeste godine krećem na fudbal i to mi postaje najveća ljubav. Trenirao sam u PSK-u u Pančevu, u Dinamu iz Pančeva, Železničaru, potomu BSK-u i trebalo je da pređem u Crvenu Zvezdu, ali se to nije dogodilo jer je moju porodicu i mene sve vezivalo za Pančevo, čak i moja škola, jer sam tada bio peti ili šesti razred. Nakon toga sam bio na internacionalnom kampu gde me je zapazio i zatražio Švedski drugoligaš, ali na poslednjem danu tog kampa doživljavam prelom zgloba i ne odlazim u Švedsku. Tako da sam što se toga tiče imao jako veliku nesreću.
Kako se u Vama rodila ideja da uđete u Zadrugu, da li ste imali zacrtan cilj? Kakve utiske nosite iz Zadruge i koju ste pouku izvukli iz svega?
-U Zadrugu sam ušao preko konkursa, sasvim slučajno. Otac mi je rekao da mi daje samo dva meseca da ću ostati unutru, rekao sam mu da ostajem do kraja, i bio sam ubeđen u to. Svi znaju koliko sam zaluđen tim samopouzdanjem i koliko stvarno mnogo verujem u sebe, a to sam i ostvario time što sam ostao do kraja, nisam ušao u super finale ali sam ostao do kraja. Život u Zadruzi je jako težak, ne može se opisati rečima i neko ko to nije doživeo to ne može ni shvatiti. Jasno sam sebi postavio cilj koji sam sledio i išao ka njemu. Taj život pred kamerama zavisi od osobe do osobe. Ja sam u jednom periodu bio jako zgrčen dok se nisam opustio, kasnije sam se navikao, što je i normalno. Samo se, prosto, fokusiraš na taj život unutra.
Da li ste imali krizne situacije u kojima ste osetili da padate, i ako jeste gde ste pronalazili tu pokretačku snagu koja Vas je vodila napred, ka cilju?
-Imao sam kriznih situacija, ali u tim trenucima me je podiglo to što znam da moja porodica zna ko sam ja, da su tu uz mene i da me gledaju. Imao sam u glavi to da neću da razočaram njih, neću da razočaram sebe i to je bilo i više neko dovoljno da ustanem i krenem napred još jače.
Sada kada ste javna ličnost to sa sobom nosi mnoštvo kako pozitivnih tako i negativnih kritika od strane drugih ljudi. Kako se nosite sa njima, imate li psihičku stabilnost koja je neophodna za to?
-Može da me dotakne samo mišljenje moje porodice i ljudi koje ja volim. Ostalo, kada mi se jave na instagramu, pošalju mi poruku i isprozivaju me to me zaista ne dotiče, prosto sam oguglao na to. Desi se da me neko zaustavi na ulici i kaže mi nešto, to uvažim, ali pitanje je koliko ja mišljenje te osobe zaista cenim.
Sada kada ste se vratili u realnost kakvu su Vaši dalji planovi, gde vidite sebe posle Zadruge i šta radite po pitanju realizacije zamišljenog?
-Po izlasku iz Zadruge doselio sam se u Beograd što mi je dosta olakšalo život. Upustio sam se u druge vode, što je suprotnost sportu i onome čime sam se do sada bavio, ali je ono što se dugo krilo u meni i budilo želju da to i realizujem, a to je muzika. Smatram da je sada pravo vreme za to, jer mi je Zadruga mnogo toga donela, uključujući i taj marketing. Mislim da sam stekao tu neku prepoznatljivost, što i vidim svakodnevno na ulici. I zbog svega toga mislim da sam kao potpuni anonimac izbacio pesmu koja je zaista dobra i kvalitetna, mislim da to ne bi naišlo na takav odziv kod ljudi kao sada. Sada kada sam ljudima poznat, to negde sada mnogo lakše ide. To mi i jeste bio cilj u Zadruzi, da sebi napravim dobar put po izlasku, i napravim sebi neki dobar temelj za stvari kojima se sada bavim. Otvorio sam svoj youtube kanal. Pre ove nove pesme koju radim sada, objavio sam cover Devito Bebe, koji je prošao odlično i zadovoljan sam kako su ljudi reagovali na to. Ono što mogu da vam otkrijem za novu pesmu jeste to da je dosta brza, ritmična i da je neki klubski fazon. Mislim da će naići na pozitivne kritike, odnosno, voleo bih da bude tako.
Mnogo mladih ljudi se ugleda na Vas, nekima ste čak i idol. Šta biste svima njima poručili, kakvu biste im poruku poslali?
-Zbog svih priča koje sam spomenuo, zbog greške pri izboru fakulteta, škole, a pritom sam bio i vukovac u školi, zbog tog mog lutanja sada mislim da je trebalo da idem srcem i da i sada tako treba da radim. Što bih isto i svima savetovao. Treba da u životu postave cilj sebi, da znaju šta žele i da se time i vode kroz život, jer je to najbolji i najiskreniji recept za uspeh.
Autor: Katarina Stevanović
