Kako se fabrikuje javno mnjenje?

Društvo

Dijalog i okrugli sto ,,Kako se fabrikuje javno mnjenje’’  održan je  27. februara ove godine u Francuskom institutu u Beogradu, u momentu kada još nije stupilo na snagu vandredno stanje na teritoriji Srbije.

Govornik je između ostalih bio i Serž Alimi, novinar i direktor Le Monde diplomatique koji je govorio o svojoj knjizi ,, Kako se fabrikuje javno mnjenje: Mediji i pravedni ratovi’’.

On je izjavio da su pre 30 godina novinari izbegavali kritikovanje drugih novinara, kako oni sami ne bi bili meta kritika. Danas je to dosta drugačije vodeći se principom ,, kritika za kritiku’’.

A veliki doprinos tome omugućile su i razvoj tehnologija, kao i društvene mreže.

Dok je Tatjana Lazarević, urednica KoSSeva, izjavila da ,, Nema strašnih protivnika istini od vlade koja svom narodu pokušava da nametne opasnost od spoljnog neprijatelja’’- što je bio primer sa spinovanjem u slučaju Račak, kao i napad na Irak od strane SAD pod izgovorom da poseduje hemijsko i biološko oružje.

I postavila pitanje zašto onda mediji nakon svakog rata iznova zaključuju da nisu ništa razumeli tj. dopustili sebi da budu obmanuti?

U dijalogu smo mogli  čuti o poznatoj novinarskoj krilaticu ,,Što više, što brže’’ koja pre svega  ide na uštrb proveravanju, a kritičko mišljenje dovodi do degradacije. A danas je opšte poznato da je bitno plasirati što više vesti, makar one izgubile na kvalitetu. Odnosno, kvantitet prethodi kvalitetu.

Do degradiranja novinarskog poziva dovodi i značaj odn. aktuelna beznačajnost reči, kao što sam ranije napomenula- hiperprodukcija tekstova. I u trenutku kada otvorite oči, pa sve to kraja dana vi možete pročitati sijaset vesti ili tekstova koji su po principu copy- paste. Doza kritičkog mišljenja je u svemu tome mizerna, dok marketing igra mnogo veću ulogu, prikriven dobro upakovanim rečima.

Autor: Teodora Boškovski

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *