Doći do zvanja doktor nauka je samo po sebi impresivno, a posebno za ženu 20. veka. Ksenija Atanasijević je, pobivši sve predrasude o ženskom intelektu, postala prva žena doktor nauka univerziteta u Beogradu.
Rođena 1894. godine u Beogradu kao kćerka upravnika Državne bolnice Svetozara Atanasijevića, Ksenija je ostavila neizbrisiv trag u oblasti nauke. Njeno detinjstvo je bilo traumatično. Iskusivši odrastanje bez majke koja je preminula na porođaju, izgubila je i oca u svojoj 12. godini. Sa velikom pažnjom ju je odgajila maćeha, kojoj je zbog toga bila zahvalna.
Stanovala je u Svetogorskoj ulici, u Beogradu.
Završivši gimnaziju, odlučila je da svoju ljubav prema nauci proširi. Tako se našla na katedri za filozofiju na Beogradskom univerzitetu. Profesor glavnog predmeta joj je bio čuveni Branislav Petronijević, uvažen zbog otkrića u oblasti paleontologije.
Ona je u svojoj 28. godini stekla akademsku titulu doktora nauka. Na osnovu velikog interesovanja za Đordana Bruna, njen završni rad je nosio naziv „Brunovo učenje o najmanjem“.
Kratko je radila kao profesor u gimnaziji, nakon čega je bila izabrana za docenta.
Pored osporavanja njenog intelekta i stručnosti samo na osnovu pola, bila je suočena sa progonom zbog ljubavi. Naime, proglašena je za ljubavnicu doktora Milana Markovića, oženjenim njenom najboljom prijateljicom Zorom Stanković.
Njeno ime se provlačilo u negativnom kontekstu po tadašnjoj žutoj štampi „Balkan“ i „Veče“.
Ipak, njihova ljubav je bila jača te se Milan razveo od svoje prve žene i venčao Ksenijom.
Godine 1981. ona nas napušta, a biva sahranjena na Novom groblju u Beogradu. Stara porodična grobnica Ksenije Atanasijević postoji samo u arhivskom registru. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima, a sve grobne ploče su uništene.
Kako je navedeno u časopisu “Elle”, njeno ime je danas skoro nepoznato.
Ovim joj odajemo počast i nadamo se da će bar naše vreme biti ono u kom će njen rad dobiti zasluženu pažnju.
Autor: Sara Panić
