Zvanično 16. Avgusta 1960. godine Kipar je postao nezavisna država, nakon što je decenijama bio Britanska kolonija.
Kako piše Dojče Vele, Kipru se dogodila greška prilikom porođaja. Brzo su došli konflikti, koji su na kraju prerasli u rat.
Kipar je podeljen na severni i južni deo. Na severu žive turski, a na jugu grčki- Kiprani.
Turci traže našto nalik zajednici država i federalnom uređenju, gde bi stanje bilo otprilike slično stanju u Bosni i Hercegovini, dok Grci traže sasvim suprotno, nešto nalik unitarizmu. Dakle, želje postoje, ali vizije se totalno razlikuju.
S toga i nakon 80 godina od stvaranja nezavisne Republike Kipar, konflikt je zamrznut, pa je činjenica jasna da ni jednoj ni drugoj strani nije do slavlja.
Sve to je nestalo sa letom 1974. Grčki nacionalisti su izveli puč i hteli da čitavo ostrvo pripoje Grčkoj. Ali, to je sprečila turska armija. Ona je zvanično zauzela severni deo ostrva, kako bi zaštitila turske Kiprane. Ali, armija je takođe proterala desetine hiljada grčkih Kiprana iz njihovih domova, koji su spas potražili na jugu ostrva.
S druge strane su svi turski Kiprani morali da napuste južni deo ostrva i nasele se na severu. Od tada ova dva naroda žive striktno odvojeni i jedan drugom prebacuju krivicu za podelu ostrva – kako izveštava portal b92.
U poznatoj “tampon zoni” mogu se nazirati Plavi šlemovi Ujedinjenih Nacija, koji razdvajaju dva naroda.
Da li je ovakvo rešenje zamrznutog konflikta ujedno i najbolja opcija, to će vreme presuditi. Ali s obzirom da ono godinama traje, na pitanje ujedinjenja niko ne zna odgovor.
Autor: Teodora Boškovski
