Prethodnih nedelju dana Instagram je preplavljen crno-belim fotografijama naših sestara, poznanica I javnih ličnosti. Instagram trend pod nazivom #challengeaccepted raširio se brzinom svetlosti širom sveta, pozivajući žene da podele svoje crno-bele fotografije uz uglavnom benigne opise koji govore o ženama koje podržavaju druge žene i hastagove poput #womenempowerment. Mnogi su se zapitali šta odjednom ovo znači? Naviknuti na trendove koji traju 24 sata, poput postavljanja crnih kvadrata u cilju dizanja svesti o Black Lives Matter pokretu, a koji zatim ispare zajedno sa porukom koji su nosili, ni ovo nije bio izuzetak,
Ipak, nakon što je hashtag postao viralan – istina iza njega je krenula da izlazi na površinu. Ulice sa ženskim licima česta su pojava u Turskoj, a samo od početka ove godine u njoj je ubijeno 146 žena. Femicid je jedan od najvećih društvenih problema u Turskoj koji predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegova vlada ignorišu od stupanja na vlast. Nepostojanje statistika o stradalim ženama, niti inicijative da se podigne svest o femicidu u Turskoj neke su od glavnih kritika boraca za ljudska prava. Najveću kontroverzu i polemike podigla je odluka vlade da se povuče iz Istanbulske konvencije, koja se zalaže za iskorenjavanje nasilja nad ženama i garantovanja ravnopravnosti polova. Iako je prva zemlja koja je potpisala Konvenciju 2011. godine, Turska nije pokazala napredak niti stvorila okvire za njeno sprovođenje. Dugogodišnje nezadovoljstvo radom vlade i strah ženske populacije u ovoj državi kulminirali su ubistvom mlade Pinar Gultekin krajem jula.
Mlada studentkinja postala je žrtva svog opsesivnog bivšeg dečka, a kada su do javnosti došle informacije o njenom brutalnom ubistvu, žene su odlučile da reaguju. Borci za prava žena, humanitarne organizacije i centri Turske pokrenuli su #challengeaccepted inicijativu na Instagramu, koja je predstavljala postavljanje crno-belih fotografija kako bi se ukazalo da baš vaša, ili fotografija vaše sestre može završiti u stupcima crne hronike. Fotografije su praćene i hastagovima poput #istanbulsözleşmesiyaşatır – primenimo Istanbulsku konvenciju, kako bi se ukazalo na poteze koje država čini protiv prava žena. Istog dana, putem društvenih mreža raširena je ideja o protestu koji se dogodio u više gradova u Turskoj, uključujući i Izmir, u kom je policija silom razbila mirne proteste i uhapsila protestantkinje.
U međuvremenu, #challengeaccepted se raširio Instagramom gubeći svoj osnovni cilj i poruku, a inostrani mediji pokušali su da diskredituju inicijativu tvrdeći da trend nema nikakve veze sa Turskom i u potpunosti izostavljajući događanja u njoj. Taylor Lorenz, novinarka New York Timesa odbacila je sve veze sa femicidom i pokret nazvala „osnaživanjem žena“. Van društvenih mreža, mali broj medija preneo je pravu stranu ove inicijative, koja se nije izgubila već je besramno ignorisana. Da li zbog toga što se radi o žrtvama jedne islamske zemlje, toliko daleko od Zapada i njegovih vrednosti? Da li zato što žene stvarno nisu ravnopravne u svetu, samo neke države to malo bolje kriju?
Femicid je mnogo više od Instagram trenda. Femicid je društveni problem širom sveta, a ne samo u Turskoj. U Srbiji je u prethodnih 20 godina ubijeno više od 350 žena, a preko 400 mališana je ostalo bez majke. Žene uglavnom stradaju od ruke svojih sadašnjih ili bivših partnera, kada pokušaju da napuste toksične veze ili usled ljubomore. Nasilje nad ženama i dalje je tabu, a žrtve se u strahu od partnera i osude, retko obraćaju nadležnima. Počinioci nasilja nad ženama dolaze iz svih socijalnih struktura. Oni mogu biti pored vas na fakultetu, u tramvaju, na porodičnoj večeri.
Ne smemo zažmuriti na nasilje koje se vrši nad ženama bilo gde u svetu. Femicid ne sme biti trend koji će trajati par dana na Instagramu, a zatim biti potpuno zaboravljen. Širite svest na svaki mogući način, a svoje društvene mreže iskoristite da reagujete.
Autor: Aleksandra Aničić
