Na našim prostorima je zastupljeno mnogo žanrova muzike, svaka nađe svog slušaoca. Veoma je bitno ne zaspostaviti i ne zanemariti tradicionalnu, etničku muziku, u svetu poznata pod nazivom ,,World Music”, prevod ovog izraza – muzika sveta. Svaka država sa sobom nosi svoju tradiciju, kulturu pa tako i muziku po kojoj je prepoznatljiva.
Na našu veliku žalost, mladi ljudi nisu upućeni u tradicionalnu muziku. Onu koju su stvarali naši preci uz veliki trud sa instrumentima koji su im bili na raspolaganju. Uspevali su da bez studija i snimanja dođu do izuzetno vrednih melodija, pesama, u kojima su kroz tekst govorili o svom životu.
Do svih ovih informacija dolazimo zahvaljujući etnomuzikolozima, naučnicima koji proučavaju kulturu i čiji je fokus istraživanja vezan za same procese muzike, tj. kako se ona manifestuje. I kako proučavani subjekti nose određene tradicionalne prakse. Tako dolazimo do saznanja kako su na težak način dolazili do instrumenata, praveći ih najčešće od drveta. U današnjoj praksi zastupljeni su instrumenti poput kavala, frule, dvojnica, gajdi, tambure, tapana i drugih.
Na ovakvim kulturnim manifestacijama, javnim nastupima i posebnim prilikama, nosila se narodna nošnja. Bila je veoma bitan simbol geografskog ali i etničkog identiteta. Zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji svakog naroda. Tako je i dan danas, narodna nošnja je uvek tu gde je i neki od oblika tradicionalne prakse.
U muzičkim školama u Srbiji je zastupljen odsek tradicionalnog pevanja i sviranja. Na Muzičkim akademijama u Beogradu i Novom Sadu, postoje smerovi etnomuzikologija i etnokoreologija. Sve više mladih ljudi se opredeljuje za upis na ovaj smer, i to je velika nada da će sve ono što je tradicionalno biti preneto novim generacijama i neće biti sačuvano od zaborava.
Piše: Katarina Stevanović
